Шаренило филмског израза

Немачки редитељ Фолкер Шлендорф, централна личност 36. Феста, чијим филмом „Улжан” је почео овогодишњи београдски филмски фестивал, допутовао је јуче око поднева у Београд.

Радостан што је поново међу Србима, у Београду где се европски филм увек ценио, како је истакао јуче у сусрету са новинарима, Шлендорф је био врло расположен и срдачан за дијалог о последњем делу „Улжан”, трендовима у светској кинематографији и утицају литературе у филмској уметности.

– Почаствован сам што мој филм отвара београдски фестивал. То је част. Значајне награде сам освојио пре скоро 30 година, а до данас су стасале нове генерације гледалаца које не познају мој рад. Зато је нови филм изазов да вас нови гледаоци упознају – истакао је Шлендорф и казао да су фестивали попут Феста идеална прилика да се погледају нови ауторски филмови, јер за њих нема места у светским биоскопима.

У филму „Улжан”, Шлендорф слика унутрашњи лом човека средњих година који после губитка породице креће на путовање по Казахстану, у потрази за окончањем живота или проналажењем нових импулса који би га мотивисали да настави даље. У драми у којој се поиграва митом, магијом и преиспитивањем људског постојања, једну од улога Шлендорф је доделио Давиду Бенету познатом по лику Оскара у његовом филму „Лимени добош”, драми овенчаној „Златном палмом” и „Оскаром”.

– Давида Бенета су дуго повезивали са улогом Оскара, а он је желео да тог патуљка, како га је звао, остави иза себе. У међувремену је порастао, пре свега глумачки, радио је у позоришту са Питером Бруком, а улога шамана у „Улжану” је била прва мера за његов таленат – објаснио је Шлендорф, који није крио да приликом пристанка да снима филм у Казахстану није знао где се тачно та земља налази. Његово упознавање Казахстана, земље која је скоро пет пута већа од Француске и која много нуди, како је истакао редитељ, пружила му је прилику за ново искуство, материјал за исцрпан рад на сценарију који је писао са колегом Жан-Клодом Каријеом.

– Када сам почињао сматрао сам да немам своју причу коју би понудио гледаоцима. Марк Твен је некада рекао: Зашто писати књигу, ако можете да је купите на сваком углу за пола долара” – нашалио се Шлендорф и додао: – Сматрао сам да је боље да оно што је неко већ добро написао преточим у покретне слике и понудим свету.

Последњих пет филмова овај редитељ је снимао по оригиналним сценаријима, али је својевремено успешно адаптирао романе Марсела Пруста, Артура Милера и Гинтера Граса.

Осврћући се на одсуство ауторског филма у европским биоскопима и примат холивудске продукције, Шлендорф, чија ће три филма бити приказана данас у Југословенској кинотеци, изразио је дивљење што још увек постоје редитељи који гаје разноликост филмског израза. Он је поздравио тренд по којем су нова дела Пола Томаса Андерсона, браће Коен или Џулијана Шнабела главни фаворити за престижне фестивалске и годишње филмске награде.

У јучерашњем сусрету са новинарима, организатори и чланови одбора Феста истакли су да је све спремно за 36. издање и да се све реализује по утврђеном плану. Дарјан Михајловић, секретар за културу Београда и председник одбора Феста, истакао је да је амбиција овогодишњег да премаши прошлогодишњи фестивал, док је Милош Параментић, директор дирекције Феста, додао да је до сада продато 62.000 карата.

– Добро је што Фест промовише домаће филмове. То ће им омогућити већи број гледалаца, бољи публицитет за даљу дистрибуцију, а и огледаће се са делима светских кинематографија – закључио је редитељ Слободан Шијан, члан одбора Феста.

-----------------------------------------------------------

Почиње трка за „Политикину” награду

Пројекцијом македонског филма „Ја сам из Титовог Велеса” Теоне Стругар Митевске вечерас у 20 сати у Дому синдиката у Београду почеће програм „Европа ван Европе” у којем ће се осам филмова кинематографија земаља које још увек нису чланице Европске уније такмичити за награду нашег листа. У главном програму Феста „Хоризонти”, у Великој дворани „Сава центра” биће приказани филмови: „Ноћна стража” Питера Гринавеја, „Нема земље за странце” браће Џоела и Итана Коена (један од најозбиљнијих кандидата за предстојећу доделу награда „Оскар”) и „12” руског редитеља Никите Михалкова.