Атина прети Скопљу ветом

Атина – Уколико Скопље не пристане на предлоге за нови назив државе и кроз њих, практично, могуће разрешење вишегодишњег проблема у односима две земље, Атина ће употребити право вета на улазак БЈРМ у НАТО, изјавио је премијер Костас Караманлис јуче у парламенту. На тај начин, Грчка је још једном јасно ставила до знања како гледа на притиске са разних страна да се по хитном поступку, до априла, који је крајњи рок и по сваку цену, како се то овде тумачи, стави тачка на проблем.

Наиме, у априлу треба коначно да буде решено и питање уласка БЈРМ у Северноатлантски пакт и уколико се не буде нашло заједнички прихватљиво решење, како је рекао Караманлис, пут Скопља ка НАТО може бити заустављен грчким ветом. Грчки премијер има у виду чињеницу да специјални изасланик УН, Метју Нимиц покушава већ неколико дана да одобровољи обе стране списком од пет могућих имена које је понудио. Она би, евентуално, могла да буду замена за, Републику Македонију, име коме се Атина противи јер се тако зове и њена северна област. Атина сматра да стари назив може да имплицира претензије на њену северну провинцију и тиме, доведе до дестабилизације региона. Област Македонија се историјски налази на територији северне Грчке, а за скоро 2400 година историје, три пута је мењала главни град. Првобитно је њено седиште био древни град Егес или Вергина, затим Пела и коначно – Солун.

Грчка је ставила до знања да је спремна да започне разговоре засноване на новом предлогу УН. Списак Нимицових, или, прецизније, УН предлога није јавно објављен, али сви знају да су у игри: Република Нова Македонија, Република Горња Македонија, Независна Република Македонија, Демократска Република Македонија и Уставна Република Македонија. О понуђеним варијантама се, очигледно, расправљало и на највишем државном и партијском нивоу, али до јавности долази само оно што се чуло у ТВ дебатама овдашње телевизије. Реч је о својеврсном дипломатском покеру Атине и Скопља, како су новинари назвали овај последњи покушај да се изађе из седамнаест година дугог проблема у односима две земље који је настао после распада Југославије.

Подељена је и грчка јавност, а заједничког става нема ни у политичким партијама... Суштина је, међутим, свуда иста: Македонија као географски појам Грчкој можда и звучи прихватљиво, али као историјски – никако!