Atina preti Skoplju vetom

Atina – Ukoliko Skoplje ne pristane na predloge za novi naziv države i kroz njih, praktično, moguće razrešenje višegodišnjeg problema u odnosima dve zemlje, Atina će upotrebiti pravo veta na ulazak BJRM u NATO, izjavio je premijer Kostas Karamanlis juče u parlamentu. Na taj način, Grčka je još jednom jasno stavila do znanja kako gleda na pritiske sa raznih strana da se po hitnom postupku, do aprila, koji je krajnji rok i po svaku cenu, kako se to ovde tumači, stavi tačka na problem.

Naime, u aprilu treba konačno da bude rešeno i pitanje ulaska BJRM u Severnoatlantski pakt i ukoliko se ne bude našlo zajednički prihvatljivo rešenje, kako je rekao Karamanlis, put Skoplja ka NATO može biti zaustavljen grčkim vetom. Grčki premijer ima u vidu činjenicu da specijalni izaslanik UN, Metju Nimic pokušava već nekoliko dana da odobrovolji obe strane spiskom od pet mogućih imena koje je ponudio. Ona bi, eventualno, mogla da budu zamena za, Republiku Makedoniju, ime kome se Atina protivi jer se tako zove i njena severna oblast. Atina smatra da stari naziv može da implicira pretenzije na njenu severnu provinciju i time, dovede do destabilizacije regiona. Oblast Makedonija se istorijski nalazi na teritoriji severne Grčke, a za skoro 2400 godina istorije, tri puta je menjala glavni grad. Prvobitno je njeno sedište bio drevni grad Eges ili Vergina, zatim Pela i konačno – Solun.

Grčka je stavila do znanja da je spremna da započne razgovore zasnovane na novom predlogu UN. Spisak Nimicovih, ili, preciznije, UN predloga nije javno objavljen, ali svi znaju da su u igri: Republika Nova Makedonija, Republika Gornja Makedonija, Nezavisna Republika Makedonija, Demokratska Republika Makedonija i Ustavna Republika Makedonija. O ponuđenim varijantama se, očigledno, raspravljalo i na najvišem državnom i partijskom nivou, ali do javnosti dolazi samo ono što se čulo u TV debatama ovdašnje televizije. Reč je o svojevrsnom diplomatskom pokeru Atine i Skoplja, kako su novinari nazvali ovaj poslednji pokušaj da se izađe iz sedamnaest godina dugog problema u odnosima dve zemlje koji je nastao posle raspada Jugoslavije.

Podeljena je i grčka javnost, a zajedničkog stava nema ni u političkim partijama... Suština je, međutim, svuda ista: Makedonija kao geografski pojam Grčkoj možda i zvuči prihvatljivo, ali kao istorijski – nikako!