Чешће страда срце сиромашних

Од нашег специјалног извештача

Праг, фебруара – Кардиоваскуларне болести сваке године однесу више од два милиона живота у Европи и узрок су смрти скоро педесет одсто умрлих на Старом континенту. Медицинска статистика Старог континента сведочи да су стопе смртности од срчаних обољења највеће у источној Европи, а највећи број особа које умиру од кардиоваскуларних болести живи у Русији, у којој просечан животни век кардиоваскуларног болесника износи 55 година.

Ово су само неки од најалармантнијих података који су се чули на састанку кардиолога источне Европе, који је одржан у Прагу и на коме су водећи чешки и мађарски кардиолози презентовали најновију епидемиолошку ситуацију у Европи. Они су упозорили на чињеницу да кардиоваскуларне болести оптерећују европску економију са 192 милијарди долара.

Прецизни економисти израчунали су да лечење једног кардиоваскуларног болесника кошта 372 евра годишње, али су разлике међу земљама у издвајању за лечење ових болесника више него очигледне. Примера ради, за лечење кардиоваскуларних болесника најмање новца издваја Мађарска (14 евра по особи), а највише Пољска (50 евра по пацијенту).

Изузетно нездрав стил живљења у источноевропским земљама становнике бивших комунистичких земаља сврстава у сам врх европске лествице, истакла је др Рената Чифкова, са Института за клиничку и експерименталну медицину из Прага, додајући да од кардиоваскуларних болести у Чешкој умире 55 одсто жена и 45 одсто мушкараца. Највише кардиоваскуларних болесника у Европи умире у Русији, Украјини, Белорусији, Бугарској и Румунији, а најмање у Француској, Шпанији, Швајцарској и Холандији. У Србији готово половина мушкараца и више од 60 одсто жена умире од кардиоваскуларних болести, а статистика сведочи да се због инфаркта миокарда сваких осамнаест минута изгуби један живот.

„Кардиологија је одавно установила везу између животног стандарда и оболевања од кардиоваскуларних болести – што је сиромашнија земља, то је већа смртност од срчаних обољења. Илустрације ради, од свих бивших југословенских земаља, Словенија има најмању стопу смртности. Оно што кардиологе посебно забрињава јесте чињеница да у свим бившим комунистичким земљама, осим у Чешкој и Пољској, расте смртност од срчаних обољења – пре свега због изузетно нездравих животних навика становника у овим земљама. С друге стране, у Финској се од 1968. до 1998. године преполовио број кардиоваскуларних болесника – захваљујући добрим превентивним програмима”, закључила је др Рената Чифкова.

Подсећајући да смртност од кардиоваскуларних болести пре свега узрокују пушење, дебљина, дијабетес и стрес, она је истакла да контрола високог крвног притиска мора почети у 25. години, с обзиром на то да епидемиолошки подаци јасно говоре да 15 одсто особа узраста од 25 до 35 година има хипертензију. Чак свака друга особа од 35 до 55 година има повишен крвни притисак, али је проблем у томе што се хипертензија дијагностикује тек када особа добије озбиљније здравствене тегобе. Подаци такође говоре да Американци имају савеснији однос према свом здрављу од становника Старог континента – чак 34 одсто Американаца контролише хипертензију, у поређењу са петином Европљана који редовно контролишу своје кардиолошко здравље.

Др Емил Толди Шедел, кардиолог из Мађарске, истакао је да просечан век кардиоваскуларног болесника у Европској унији износи 67 година. Типичан срчани болесник не иде лекару, не контролише дијабетес, пуши и има тегобе са дисањем када се излаже физичком напору, оценио је овај кардиолог, подсећајући да од последица пушења сваке године умре 1,5 милиона особа. У периоду од 1990. до 2000. године за чак 13 одсто је повећан број особа које су добиле инфаркт због пушења. Др Толди Шедел такође је истакао да постоји значајна веза између дебљине и образовања – што је виши степен образовања, мањи је проценат гојазности. Подаци који говоре о вези између академског образовања и сказаљке на ваги говоре да је свега десет одсто високо образованих људи дебело.

„О вези између сиромаштва и кардиоваскуларних обољења веома сликовито говори податак да је просечан животни век срчаног болесника, који живи у другом дистрикту Будимпеште, исти као просечан животни век становника у Немачкој, док је просечан животни век онога ко живи у осмом дистрикту – исти као у Албанији”, истакао је овај кардиолог.

На симпозијуму о кардиоваскуларним обољењима презентован је и пројекат компаније „Филипс” под називом „Моје срце”, који је намењен особама са срчаним сметњама. Ова компанија је, између осталог, представила и специјални кардиолошки „прслук” са уграђеним електродама који мере пацијентов ЕКГ и кревет на коме се налазе сензори који мере срчане откуцаје, дисање и покрете тела док особа спава. Ови подаци се бежичним путем преносе ка централном софтверу у болници и њих очитава кардиолог који ургентно реагује уколико уочи било какво погоршање ових вредности и на тај начин спасава живот свог пацијента.