Češće strada srce siromašnih

Od našeg specijalnog izveštača

Prag, februara – Kardiovaskularne bolesti svake godine odnesu više od dva miliona života u Evropi i uzrok su smrti skoro pedeset odsto umrlih na Starom kontinentu. Medicinska statistika Starog kontinenta svedoči da su stope smrtnosti od srčanih oboljenja najveće u istočnoj Evropi, a najveći broj osoba koje umiru od kardiovaskularnih bolesti živi u Rusiji, u kojoj prosečan životni vek kardiovaskularnog bolesnika iznosi 55 godina.

Ovo su samo neki od najalarmantnijih podataka koji su se čuli na sastanku kardiologa istočne Evrope, koji je održan u Pragu i na kome su vodeći češki i mađarski kardiolozi prezentovali najnoviju epidemiološku situaciju u Evropi. Oni su upozorili na činjenicu da kardiovaskularne bolesti opterećuju evropsku ekonomiju sa 192 milijardi dolara.

Precizni ekonomisti izračunali su da lečenje jednog kardiovaskularnog bolesnika košta 372 evra godišnje, ali su razlike među zemljama u izdvajanju za lečenje ovih bolesnika više nego očigledne. Primera radi, za lečenje kardiovaskularnih bolesnika najmanje novca izdvaja Mađarska (14 evra po osobi), a najviše Poljska (50 evra po pacijentu).

Izuzetno nezdrav stil življenja u istočnoevropskim zemljama stanovnike bivših komunističkih zemalja svrstava u sam vrh evropske lestvice, istakla je dr Renata Čifkova, sa Instituta za kliničku i eksperimentalnu medicinu iz Praga, dodajući da od kardiovaskularnih bolesti u Češkoj umire 55 odsto žena i 45 odsto muškaraca. Najviše kardiovaskularnih bolesnika u Evropi umire u Rusiji, Ukrajini, Belorusiji, Bugarskoj i Rumuniji, a najmanje u Francuskoj, Španiji, Švajcarskoj i Holandiji. U Srbiji gotovo polovina muškaraca i više od 60 odsto žena umire od kardiovaskularnih bolesti, a statistika svedoči da se zbog infarkta miokarda svakih osamnaest minuta izgubi jedan život.

„Kardiologija je odavno ustanovila vezu između životnog standarda i obolevanja od kardiovaskularnih bolesti – što je siromašnija zemlja, to je veća smrtnost od srčanih oboljenja. Ilustracije radi, od svih bivših jugoslovenskih zemalja, Slovenija ima najmanju stopu smrtnosti. Ono što kardiologe posebno zabrinjava jeste činjenica da u svim bivšim komunističkim zemljama, osim u Češkoj i Poljskoj, raste smrtnost od srčanih oboljenja – pre svega zbog izuzetno nezdravih životnih navika stanovnika u ovim zemljama. S druge strane, u Finskoj se od 1968. do 1998. godine prepolovio broj kardiovaskularnih bolesnika – zahvaljujući dobrim preventivnim programima”, zaključila je dr Renata Čifkova.

Podsećajući da smrtnost od kardiovaskularnih bolesti pre svega uzrokuju pušenje, debljina, dijabetes i stres, ona je istakla da kontrola visokog krvnog pritiska mora početi u 25. godini, s obzirom na to da epidemiološki podaci jasno govore da 15 odsto osoba uzrasta od 25 do 35 godina ima hipertenziju. Čak svaka druga osoba od 35 do 55 godina ima povišen krvni pritisak, ali je problem u tome što se hipertenzija dijagnostikuje tek kada osoba dobije ozbiljnije zdravstvene tegobe. Podaci takođe govore da Amerikanci imaju savesniji odnos prema svom zdravlju od stanovnika Starog kontinenta – čak 34 odsto Amerikanaca kontroliše hipertenziju, u poređenju sa petinom Evropljana koji redovno kontrolišu svoje kardiološko zdravlje.

Dr Emil Toldi Šedel, kardiolog iz Mađarske, istakao je da prosečan vek kardiovaskularnog bolesnika u Evropskoj uniji iznosi 67 godina. Tipičan srčani bolesnik ne ide lekaru, ne kontroliše dijabetes, puši i ima tegobe sa disanjem kada se izlaže fizičkom naporu, ocenio je ovaj kardiolog, podsećajući da od posledica pušenja svake godine umre 1,5 miliona osoba. U periodu od 1990. do 2000. godine za čak 13 odsto je povećan broj osoba koje su dobile infarkt zbog pušenja. Dr Toldi Šedel takođe je istakao da postoji značajna veza između debljine i obrazovanja – što je viši stepen obrazovanja, manji je procenat gojaznosti. Podaci koji govore o vezi između akademskog obrazovanja i skazaljke na vagi govore da je svega deset odsto visoko obrazovanih ljudi debelo.

„O vezi između siromaštva i kardiovaskularnih oboljenja veoma slikovito govori podatak da je prosečan životni vek srčanog bolesnika, koji živi u drugom distriktu Budimpešte, isti kao prosečan životni vek stanovnika u Nemačkoj, dok je prosečan životni vek onoga ko živi u osmom distriktu – isti kao u Albaniji”, istakao je ovaj kardiolog.

Na simpozijumu o kardiovaskularnim oboljenjima prezentovan je i projekat kompanije „Filips” pod nazivom „Moje srce”, koji je namenjen osobama sa srčanim smetnjama. Ova kompanija je, između ostalog, predstavila i specijalni kardiološki „prsluk” sa ugrađenim elektrodama koji mere pacijentov EKG i krevet na kome se nalaze senzori koji mere srčane otkucaje, disanje i pokrete tela dok osoba spava. Ovi podaci se bežičnim putem prenose ka centralnom softveru u bolnici i njih očitava kardiolog koji urgentno reaguje ukoliko uoči bilo kakvo pogoršanje ovih vrednosti i na taj način spasava život svog pacijenta.