Народни хероји

Не знам зашто је овог лета погинуло 50 одсто мање људи у саобраћају, али сигурно знам да је у чувању младих живота највише помогла саобраћајна полиција. Међутим то нећете чути од министарке грађевине, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић и њених сарадника из Агенције за безбедност саобраћаја.

За министарку је тај заиста похвални резултат последица кампање „Бирам живот”, министарства на чијем се челу налази, као и медија који су учествовали у акцији. На крају су награђени сви медији осим „Политике” и новинских агенција Бета и Танјуг.

„Политика” зна зашто није добила „пчелицу” од Михајловићеве – због прошлогодишњег сукоба око измена закона о безбедности саобраћаја. Тада нисмо пристали на увођење цензуре медијског садржаја под плаштом бриге о младим возачима. Нисмо желели да се забрани право јавности да зна да неки министар вози брзином од 200 километара на сат и да се Пепи Прасе и њеном млађем брату Џорџу доцртава појас за везивање. Сматрали смо да је то сулудо и опасно државно понашање поготово што је прописивало казну до 800.000 динара. Срећом, па је било разумних људи који никад нису усвојили пропис министарке Михајловић.

Али од тада рекламне кампање министарства грађевине, инфраструктуре и саобраћаја, Агенције за безбедност саобраћаја и осталих сродних и повезаних институција заобилазе „Политику”.

Медији који су онда гласно ћутали, иако се забрана садржаја тицала пре свега њиховог пословања, данас уживају у државним парама и огласима плаћеним новцем пореских обвезника: поврх свега, проглашени су за „народне хероје” који смањују број страдалих у саобраћају.

Неко ће помислити да се бунимо што не добијамо новац за огласе. Али то заиста није проблем, јер сумњам да би ико у уредничком колегијуму и редакцији листа „Политика” пристао да неко купује њихово „ћутање” огласима.

Прави проблем је у томе што у Србији постоје државни службеници који одлучују да ће паре грађана одлазити само онима који су њима подобни и лојални. Сећам се да су се неки и пре министарке Михајловић исто понашали. Да, мислим на Оливера Дулића и „Блиц”.

Скоро сви медији који су учествовали у кампањи похвалили су се јуче да су „заслужни” за смањен број страдалих у саобраћају. Прихватили су улогу „народних хероја”. Осим ТВ Моја која је одбила да прими награду јер „нису желели да добију признање од скупо плаћених маркетиншких агенција”. У образложењу зашто одбијају награду, ТВ Моја је навела да се резултат приписује маркетингу, а не саобраћајној полицији која није чак ни поменута, као и да признање неће примити све док се маркетиншка агенција СВА која је добила новац од министарства за кампању третира као заслужна за преполовљен број страдалих у саобраћају. Паметном доста.