Стилске варијације

Сви смо убеђени да је императив облик за пренесемо некоме захтев да нешто учини (или не учини): тако су нас учили у школи, и тако мислимо да чинимо употребљавајући језик у сврху приволе. Но не пада нам на памет једна на први поглед споредна појединост: да императив нема све облике као други глаголски облици, него уместо њега, за треће лице, употребљавамо презент: нека иде, нека крене одмах и сл... Поред тога употребљив је и презент са ’да’, и то пре у осталим лицима (Да идете да их помирите; Да идемо да их помиримо) наго у трећем (Да иду да их помире), као уосталом и перфекат (Да сте отишли да их помирите; Да су отишли да их помире). Примећујемо, уз то, да значење наведених конструкције заправо није идентично, већ ? изнијансирано: перфекат је знатно јаче тониран од презента итд.

Кад кажемо: захтев (забрана), молба, упутство итд. – ми у ствари ређамо називе разноврсних употребних нијанси императива, али како видесмо: и неких других облика. Те употребне варијанте колико су разноврсне толико и суптилно нијансирају значења. Позабавићемо се мало подробније свим тим питањима, јер иако је све ово очигледно и свакодневно, ипак се човек ретко замисли над оним што му је у сваком тренутку пред очима. А ипак је интересантно знати шта стоји иза речи које нам се нађу написане пред очима, или које нам дођу до слуха пратећи нечије излагање.

На пример, у индустрији, грађевинарству, и уопште у производним делатностима и онима који се тичу употребе машина и уређаја свих врста, пуно је текстова и усмених описа производног процеса употребних поступака. Чак и онда кад се у рекламне сврхе основни описни стил жели прекрити изразима дивљења и уверавањима купца или сл. у предностима или високим квалитетима уређаја итд. Узећемо само примере из области модерне компјутерске технике. Ево првог:

...нова верзија виндоуса инсталира се једноставно (готово) без икаквог учешћа корисника.

Обрт ’инсталира се’ у крајњој линији изгледа као да је описног карактера, јер је у првом плану наведеног исечка текста наглашени упут на квалитет: ’једноставно’. Ипак, глагол ’инсталирати’ наговештава неки покрет, па би по томе ово личило на наративни тип излагања. Но свеједно, једно или друго, кад промотримо изблиза, наједном увидимо да иза описа или приповедања стоји ништа мање него упутство за ’инсталирање’. Јер је по значењу слично обрту са футуром ’инсталираћете’, па даље и са презентом ’инсталирате’ (или шира конструкција ’можете инсталирати’). Све су ове могућности мање или више једнаке по вредности, али свака од њих уноси сопствену нијансу значења. А упутство није само опис како се ’инсталира’, него и ’како треба инсталирати’, дакле носи скривен захтев– овде пре свега о начину извођења операције. 

Читава лепеза шароликих могућности израза, и читава палета значењских нијанси – али толико сродних међусобно да се свака може сматрати адекватним изразом за оно што се хтело рећи! То су заправо стилске варијације...

И следећи исечак је из истог извора. Реч је о употреби компјутера у самообразовању:

Техника учења картицама користи се периодично за [...] обнављање градива [...]

Опет имамо исто конструктивно решење као горе: ’користи се’, и опет је ? посматрана на површини ? пред нама описно-приповедна структура са низом могућих варијација и нијанси значења. Разлика је ипак у томе што је овде ближе површини значење захтева, јер је наведени начин израза, уз мале измене у лицу, заменљив и императивом: ’Технику... користите периодично’.

Ево још једног случаја из истог извора, који упућује и на друкчије могућности формулисања скривеног захтева, одн. упутства или сл.:

Могуће је променити тон, ритам или темпо [...] без губитка у квалитету.

Обрт ’Могуће је променити...’ близак је по значењу, дакле уз малу измену нијансе заменљив је са нпр.: ’Ако измените тон, ритам или темпо..., неће бити губитака у квалитету’ или сл. А то значи заправо да текст упућује да је то дозвољено учинити, и да ’композитор’ (јер је реч о коришћењу компјутерске технике при компоновању музике) може слободно обавити дати поступак: ’Измените тон..., па ипак неће доћи до губитака у квалитету’.

Стилска варијација, како видимо, не изазива битне измене у значењу израза, већ представља могућности које аутору текста или говорне речи стоје на располагању да побољша, и можда прецизира оно што жели рећи или написати. И показује колико је широка лепеза стилских могућности за обликовање језичког израза.

Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду