Паневропски нафтовод све извеснији

Почетак градње Паневропског нафтовода, којим би се црно злато транспортовало од постојећих нафтних терминала у црноморској луци Констанца у Румунији до италијанске луке Трст, све је извеснији.

То је потврђено и јуче у Бриселу на састанку Међудржавне комисије за градњу ПЕОП-а. Договорено је, између осталог, да сви чланови међудржавног комитета у наредне две недеље обавесте председавајућу Румунију о томе које ће се националне фирме наћи у компанији за развој нафтовода. Србија је, потврђују у Министарству енергетике, овај велики посао поверила Јавном предузећу „Транснафта”.

Састанак у Бриселу искоришћен је и за договор о оснивању експертске радне групе која ће састављати предлог уговора о оснивању заједничке компаније. Њен састанак, ради утврђивања коначне верзије предлога, заказан је за почетак марта у Загребу.

Планирано је и да се међудржавни комитет окупи крајем марта у Букурешту ради одобравања уговора о оснивању заједничке компаније. На овај начин се практично излази из процеса договарања које траје пуне четири године и улази у фазу реализације овог великог пројекта којим би нафта требало да потече најкасније до 2011. године. Седиште заједничке компаније за развој нафтовода биће у Лондону, што је захтевала Италија.

Будући да је Словенија показала одбојност према градњи нафтовода, јер би то (како је више пута речено) могло негативно да утиче на њену екологију, градњу ПЕОП-а је технички могуће завршити и без „дежеле”, јер нафтовод може проћи испод мора.

Паневропским нафтоводом би се у средњу и западну Европу допремала нафта из каспијског региона, односно Азербејџана, Туркменистана и Казахстана, Предности градње ПЕОП-а су и у томе што би се каспијска и руска нафта довеле до северног Јадрана, уз директну везу са Трансалпским нафтоводом, док еколошки аспект подразумева да би се изградњом овог правца смањио број танкера који долазе у северни Јадран,јер би се нафта, која се сада допрема у луку Трст морским путем, транспортовала копненим путем.

Градњом овог нафтовода земље учеснице би годишње уштеделе на транспорту више од 30 милиона долара, а повећале би се количине нафте у региону, што би довело до снижења цене црног злата. Паневропским нафтоводом годишње би се транспортовало између 45 и 90 милиона тона црног злата, чиме би Србија обезбедила паралелан правац снабдевања. Градња нафтовода коштала би око 3,5 милијарде долара, а био би грађен парама како државних, тако и приватних компанија.

Укупна дужина нафтовода је око 1.230 километара. Постојећатраса Јадранског нафтовода Нови Сад–Омишаљ може се користити за транспорт сирове нафте, тако да би и трошкови били знатно мањи.