Panevropski naftovod sve izvesniji

Početak gradnje Panevropskog naftovoda, kojim bi se crno zlato transportovalo od postojećih naftnih terminala u crnomorskoj luci Konstanca u Rumuniji do italijanske luke Trst, sve je izvesniji.

To je potvrđeno i juče u Briselu na sastanku Međudržavne komisije za gradnju PEOP-a. Dogovoreno je, između ostalog, da svi članovi međudržavnog komiteta u naredne dve nedelje obaveste predsedavajuću Rumuniju o tome koje će se nacionalne firme naći u kompaniji za razvoj naftovoda. Srbija je, potvrđuju u Ministarstvu energetike, ovaj veliki posao poverila Javnom preduzeću „Transnafta”.

Sastanak u Briselu iskorišćen je i za dogovor o osnivanju ekspertske radne grupe koja će sastavljati predlog ugovora o osnivanju zajedničke kompanije. Njen sastanak, radi utvrđivanja konačne verzije predloga, zakazan je za početak marta u Zagrebu.

Planirano je i da se međudržavni komitet okupi krajem marta u Bukureštu radi odobravanja ugovora o osnivanju zajedničke kompanije. Na ovaj način se praktično izlazi iz procesa dogovaranja koje traje pune četiri godine i ulazi u fazu realizacije ovog velikog projekta kojim bi nafta trebalo da poteče najkasnije do 2011. godine. Sedište zajedničke kompanije za razvoj naftovoda biće u Londonu, što je zahtevala Italija.

Budući da je Slovenija pokazala odbojnost prema gradnji naftovoda, jer bi to (kako je više puta rečeno) moglo negativno da utiče na njenu ekologiju, gradnju PEOP-a je tehnički moguće završiti i bez „dežele”, jer naftovod može proći ispod mora.

Panevropskim naftovodom bi se u srednju i zapadnu Evropu dopremala nafta iz kaspijskog regiona, odnosno Azerbejdžana, Turkmenistana i Kazahstana, Prednosti gradnje PEOP-a su i u tome što bi se kaspijska i ruska nafta dovele do severnog Jadrana, uz direktnu vezu sa Transalpskim naftovodom, dok ekološki aspekt podrazumeva da bi se izgradnjom ovog pravca smanjio broj tankera koji dolaze u severni Jadran,jer bi se nafta, koja se sada doprema u luku Trst morskim putem, transportovala kopnenim putem.

Gradnjom ovog naftovoda zemlje učesnice bi godišnje uštedele na transportu više od 30 miliona dolara, a povećale bi se količine nafte u regionu, što bi dovelo do sniženja cene crnog zlata. Panevropskim naftovodom godišnje bi se transportovalo između 45 i 90 miliona tona crnog zlata, čime bi Srbija obezbedila paralelan pravac snabdevanja. Gradnja naftovoda koštala bi oko 3,5 milijarde dolara, a bio bi građen parama kako državnih, tako i privatnih kompanija.

Ukupna dužina naftovoda je oko 1.230 kilometara. Postojećatrasa Jadranskog naftovoda Novi Sad–Omišalj može se koristiti za transport sirove nafte, tako da bi i troškovi bili znatno manji.