Ко су мигранти у избегличкој реци

Од почетка године, према званичним подацима, кроз Србију је прошло 164.000 миграната, а највише од јуна – 133.560 особа. Од овог броја, око 70 одсто је пореклом из Сирије и Авганистана. Сви који пролазе нашом територијом су регистровани и пружена им је неопходна медицинска помоћ, храна, вода и смештај. Прилив миграната у поређењу са 2014. годином повећан за десетоструко, па је Србија затражила додатну међународну помоћ.

Србија се налази на листи „сигурних земаља” и наши држављани не могу да добију статус избеглица и азил на Западу, већ их третирају као економске мигранте. Од балканских земаља које нису у ЕУ, статус „сигурне земље” имају још Македонија и Босна и Херцеговина, док Црна Гора, Албанија и Косово – које се у европским институцијама третира као одвојена држава – тај статус још немају, али треба „ускоро да га добију”.

Да би мигранти добили одобрење да остану и живе у Немачкој, морају да затраже азил, односно заштиту од ратних дејстава у својој земљи, прогона по религијској, етничкој, политичкој или другој социјалној основи. Тако, тражиоци азила са западног Балкана бивају у Немачкој одбијени у 99 одсто случајева, а они малобројни који га добију углавном су припадници ромске мањине, преноси „Њујорк тајмс”. Остали, који у Немачку одлазе „трбухом за крухом” или због социјалне помоћи, бивају замољени да напусте ову државу или им следи депортација у земљу порекла. Једини изузетак прави се у случајевима ако је медицинско стање мигранта такво да у земљи порекла не може бити адекватно збринут.

У Немачкој, поготово међу присталицама десно оријентисаних партија, појавила се забринутост да би нови велики прилив миграната могао да доведе не само до инфилтрације потенцијалних терориста, већ и до повећања пореза. Међутим, експерти тврде да немачка савезна влада има велики суфицит буџета, из кога ове потребе могу бити подмирене. Ипак, Немачка покушава да смањи ове трошкове, који сада на месечном нивоу износе 140 евра по пунолетном тражиоцу азила.

Према новим правилима, која ће ускоро почети да се примењују у Немачкој, мигранти у привременом смештају добијаће еквивалент ове суме, али у прехрамбеној роби и средствима за хигијену. Поређења ради, у Србији, где су мигранти само у транзиту, ови трошкови износе око девет евра дневно током лета, а зими 12 евра по особи. Ово се односи на људе који заиста бораве у нашим центрима за азиланте. За оне који се у Србији не задржавају и нису смештени у објекте за азиланте, процењује се да држава троши најмање два евра дневно по особи, што укључује воду, оброк и најосновнија хигијенска средства.

И по нашим прописима, за прихват азиланата важи слична процедура као и у другим европским државама. Припадници МУП-а обављају интервјуе са овим особама, где се процењује основаност њиховог захтева. Ако тражилац азила долази из земље која је у рату, на пример из дела Ирака који држи Исламска држава, онда има оправдани разлог да бежи од рата и прогона. Према Србији за сада нема интересовања економских миграната.

Кад избеглица добије од МУП-а да потврду о израженој азилној намери, онда има рок од 72 сата да се јави у неки од центара за азиланте. У центру за тражиоце азила мигранти имају право на кров над главом, три оброка дневно, здравствену негу, обућу и одећу. Сама потврда не даје аутоматски статус азиланта, већ право страном држављанину да борави легално у Србији и чека окончање азилне процедуре. Да ли особа има право на азил утврђује се касније, током азилне процедуре, коју такође обавља МУП Србије.

Бојан Билбија