Ko su migranti u izbegličkoj reci

Od početka godine, prema zvaničnim podacima, kroz Srbiju je prošlo 164.000 migranata, a najviše od juna – 133.560 osoba. Od ovog broja, oko 70 odsto je poreklom iz Sirije i Avganistana. Svi koji prolaze našom teritorijom su registrovani i pružena im je neophodna medicinska pomoć, hrana, voda i smeštaj. Priliv migranata u poređenju sa 2014. godinom povećan za desetostruko, pa je Srbija zatražila dodatnu međunarodnu pomoć.

Srbija se nalazi na listi „sigurnih zemalja” i naši državljani ne mogu da dobiju status izbeglica i azil na Zapadu, već ih tretiraju kao ekonomske migrante. Od balkanskih zemalja koje nisu u EU, status „sigurne zemlje” imaju još Makedonija i Bosna i Hercegovina, dok Crna Gora, Albanija i Kosovo – koje se u evropskim institucijama tretira kao odvojena država – taj status još nemaju, ali treba „uskoro da ga dobiju”.

Da bi migranti dobili odobrenje da ostanu i žive u Nemačkoj, moraju da zatraže azil, odnosno zaštitu od ratnih dejstava u svojoj zemlji, progona po religijskoj, etničkoj, političkoj ili drugoj socijalnoj osnovi. Tako, tražioci azila sa zapadnog Balkana bivaju u Nemačkoj odbijeni u 99 odsto slučajeva, a oni malobrojni koji ga dobiju uglavnom su pripadnici romske manjine, prenosi „Njujork tajms”. Ostali, koji u Nemačku odlaze „trbuhom za kruhom” ili zbog socijalne pomoći, bivaju zamoljeni da napuste ovu državu ili im sledi deportacija u zemlju porekla. Jedini izuzetak pravi se u slučajevima ako je medicinsko stanje migranta takvo da u zemlji porekla ne može biti adekvatno zbrinut.

U Nemačkoj, pogotovo među pristalicama desno orijentisanih partija, pojavila se zabrinutost da bi novi veliki priliv migranata mogao da dovede ne samo do infiltracije potencijalnih terorista, već i do povećanja poreza. Međutim, eksperti tvrde da nemačka savezna vlada ima veliki suficit budžeta, iz koga ove potrebe mogu biti podmirene. Ipak, Nemačka pokušava da smanji ove troškove, koji sada na mesečnom nivou iznose 140 evra po punoletnom tražiocu azila.

Prema novim pravilima, koja će uskoro početi da se primenjuju u Nemačkoj, migranti u privremenom smeštaju dobijaće ekvivalent ove sume, ali u prehrambenoj robi i sredstvima za higijenu. Poređenja radi, u Srbiji, gde su migranti samo u tranzitu, ovi troškovi iznose oko devet evra dnevno tokom leta, a zimi 12 evra po osobi. Ovo se odnosi na ljude koji zaista borave u našim centrima za azilante. Za one koji se u Srbiji ne zadržavaju i nisu smešteni u objekte za azilante, procenjuje se da država troši najmanje dva evra dnevno po osobi, što uključuje vodu, obrok i najosnovnija higijenska sredstva.

I po našim propisima, za prihvat azilanata važi slična procedura kao i u drugim evropskim državama. Pripadnici MUP-a obavljaju intervjue sa ovim osobama, gde se procenjuje osnovanost njihovog zahteva. Ako tražilac azila dolazi iz zemlje koja je u ratu, na primer iz dela Iraka koji drži Islamska država, onda ima opravdani razlog da beži od rata i progona. Prema Srbiji za sada nema interesovanja ekonomskih migranata.

Kad izbeglica dobije od MUP-a da potvrdu o izraženoj azilnoj nameri, onda ima rok od 72 sata da se javi u neki od centara za azilante. U centru za tražioce azila migranti imaju pravo na krov nad glavom, tri obroka dnevno, zdravstvenu negu, obuću i odeću. Sama potvrda ne daje automatski status azilanta, već pravo stranom državljaninu da boravi legalno u Srbiji i čeka okončanje azilne procedure. Da li osoba ima pravo na azil utvrđuje se kasnije, tokom azilne procedure, koju takođe obavlja MUP Srbije.

Bojan Bilbija