Ријалити хапшење

Гле­да­мо „Фар­му”, све у ше­сна­ест. Гле­да на­род, али гле­да­ју и ту­жи­о­ци. И, на­по­кон су по­сту­пи­ли. Да­кле, и ту­жи­о­ци гле­да­ју „Фар­му”. Бр­бљи­вост пра­во­сна­жно осу­ђе­ног ди­ле­ра дро­ге Кри­сти­ја­на Го­лу­бо­ви­ћа ко­нач­но их је на­те­ра­ла да про­ве­ре исти­ни­тост оно­га чи­ме се хва­ли­сао у ри­ја­ли­ти­ју.

Под­се­ти­мо, Кри­сти­јан је пред ка­ме­ра­ма ре­као да је у Ба­тај­ни­ци др­жао на ни­ша­ну снај­пе­ра Во­ји­сла­ва Ше­ше­ља, али да ипак ни­је по­ву­као ороз... По­том је из­нео при­че да је Кне­ле­та, ко­га би да­на­шњим клин­ци­ма по­но­во тре­ба­ло пред­ста­ви­ти, убио из­ве­сни Бо­ра из Да­ља. Кри­сти­јан је при­чао и да је уче­ство­вао у пљач­ка­ма, ту­као се, да је пре­би­јао љу­де и бе­жао по­ли­ци­ји… И, да је, уз­гред, ло­мио људ­ске ко­сти. 

Ви­ше ту­жи­ла­штво у Бе­о­гра­ду сма­тра да ње­го­ве из­ја­ве ни­су са­мо пу­ко са­мо­ре­кла­ми­ра­ње, па је из­да­ло на­лог по­ли­ци­ји да га ис­пи­та и утвр­ди исти­ни­тост ње­го­вих на­во­да. Шта ли су ра­ди­ли до са­да? Мо­ра да им је Ста­ни­ја од­вла­чи­ла па­жњу. Јер, ако Кри­сти­јан све то зна и при­ча јав­но, пи­та­ње је – за­што се че­ка­ло до са­да да све то ис­при­ча? И то се ис­по­ве­ди пред ми­ли­он­ским гле­да­ли­штем. 

Овај кри­ми­нал­но-за­бав­ни ри­ја­ли­ти хе­пе­нинг пра­те ме­ди­ји, па ана­ли­зи­ра­ју да­ље: да ли би Кри­сти­јан, по­сле при­зна­ња да је тре­ба­ло да уби­је Ше­ше­ља, мо­гао да за­тра­жи и ма­њу за­твор­ску ка­зну за ди­ло­ва­ње дро­ге у за­ме­ну за ра­све­тља­ва­ње тих зло­чи­на? Кре­ди­бил­ност Го­лу­бо­ви­ћа као све­до­ка је спор­на, али то му не ус­кра­ћу­је пра­во да то за­тра­жи. На­дам се да ту­жи­о­ци са осо­бом по­пут Кри­сти­ја­на не­ће ола­ко скла­па­ти спо­ра­зу­ме. Згра­жам се над та­квим ис­хо­дом.  

Ње­му је оста­ло да од­слу­жи још че­ти­ри од укуп­но осам го­ди­на за­тво­ра због швер­ца хе­ро­и­на. И он, раз­у­ме се, не кри­је да му се не вра­ћа иза ре­ше­та­ка. Са­свим је мо­гу­ће да ће ту­жи­о­ци­ма, као на „Фар­ми”, да при­ча „ко на­ви­јен”, са­мо да оста­не на сло­бо­ди. Ако се бо­ра­вак на „Фар­ми” за­и­ста мо­же на­зва­ти сло­бо­дом.

Ко­нач­но је по­ли­ци­ја ушла на фар­му у Ли­со­ви­ћу, се­лу крај Бе­о­гра­да. Ка­ме­ре иона­ко по­кри­ва­ју све угло­ве и нон-стоп су укљу­че­не, па су гле­да­о­ци ужи­во гле­да­ли ка­ко ор­га­ни ре­да убеђују Кри­сти­ја­на да по­ђе с њи­ма у ста­ни­цу Ба­ра­је­во. На­ив­но сам се на­дао да се хап­ше­ње Кри­сти­ја­на не­ће до­го­ди­ти у ди­рект­ном пре­но­су. Али, и привођење и одмах потом враћање по­ста­ло је део ри­ја­ли­ти­ја. По­ли­ци­ја ни­је сме­ла да по­ста­не део те естрадне ме­на­же­ри­је.

Кри­сти­јан, гле­да­о­ци и Жељ­ко Ми­тро­вић су то је­два до­че­ка­ли. Го­лу­бо­вић ће са­да за­до­во­љи­ти сво­ју же­љу да се о ње­му још ви­ше пи­ше.  И да се још ви­ше гле­да. Иако се по­ве­рио да ње­го­ва су­пру­га че­ка де­те, па би да бу­де уз њу, он се, уме­сто по­ред по­ро­дич­ног ог­њи­шта, гре­је на фар­ми. И ту би да оста­не што ду­же, јер га Пинк до­бро пла­ћа. Мо­ра­ли­са­ње о то­ме ка­ко је овај на­бил­до­ва­ни тип до­спео у жи­жу не са­мо ри­ја­ли­ти јав­но­сти, по­ста­је бес­пред­мет­но, ако се има у ви­ду гле­да­ност. На­и­ме, Жељ­ко Ми­тро­вић је по­сти­гао свој циљ. И чи­сто сум­њам да ће ту­жи­о­ци не­што от­кри­ти и по­ди­ћи оп­ту­жни­це на осно­ву ње­го­вих при­ча.