Гикић: Ћурувија знао да га прислушкујемо

У наставку суђења за убиство Славка Ћурувије, власника листова „Дневни телеграф” и „Европљанин”, 11. априла 1999. године у Специјалном суду саслушан је Предраг Гикић, некадашњи оперативац београдског Центра државне безбедности, који је прислушкивао убијеног новинара од средине 1998. до марта наредне године. Гикић је изјавио да је Ћурувија, по његовој процени био безбедносно интересантан за службу до марта 1999. године.

Он наводи да је био изненађен када је сазнао да су новинара прислушкивали и пратили други припадници службе и након што је, у марту, после његове процене, престала ова такозвана ад хок мера.

– Руководство ЦРДБ дало је 1998. налог да се обрати пажња на начин на који медији извештавају о дешавањима на Косову. Начелник одељења Радован Божовић рекао је да над Ћурувијом треба да се спроведе тајна контрола разговора. Слушали смо прво телефоне редакције, а затим и оне у његовом стану. Схватио сам да је то у вези са Ћурувијином новинарском активношћу – рекао је сведок.

Гикић је додао да је тада, увидом у архиву, утврдио да је Ћурувија био припадник савезне службе безбедности. Током прислушкивања, сазнао је да је новинар имао контакте са страним представницима. Према његовој процени, био је оправдано предмет интересовања ДБ. Гикић каже да није добијао никакве налоге у вези са прислушкивањем Ћурувије у том периоду. Била је то ад хок мера која је требало да покаже да ли има елемената за безбедносно поступање. Истакао је да је шестомесечно прислушкивање Ћурувије било од другоразредног значаја у односу на друге случајеве на којима је радио. Који су то били случајеви, није се сећао.

– Моја последња белешка у досијеу „Ћуран”, што је био тајни назив предмета, сачињена је 15. фебруара, када је Ћурувија причао са Дагласом Дејвидсоном, аташеом за штампу амбасаде САД. Његови телефонски разговори су после тога постали неинтересантни. Схватио сам да је добио наговештај да га слушамо. То сам казао Божовићу и предложио да мере престану, а он се са тим сагласио – рекао је Гикић, додајући да је досије „Ћуран” предао одељењу за аналитику и да за њега тај случај више није постојао.

Када је почело бомбардовање, наставио је сведок, у служби је био „распад система”, због чега је на место начелника ЦРДБ доведен Милан Радоњић. Било је проблема око измештања у другу зграду јер је дотадашња била бомбардована. Гикић је навео да је 11. априла вест о убиству Ћурувије чуо од Стевана Басте, помоћника начелника одељења, који је пред судом сведочио прекјуче.

– Баста је наложио мени и колеги да одемо до Светогорске улице и проверимо да ли је та информација тачна. Када се испоставило да јесте, више нисмо разговарали о томе. Изненадио сам се када сам, пошто је досије „Ћуран” објављен у медијима, од колегинице Оливере Антонић Симић сазнао да је Ћурувија прислушкиван и на дан убиства и да га је она слушала пре тога. Тада сам сазнао и да је Ћурувија био тајно праћен – казао је Гикић.

Он је навео да му је Радоњић после убиства Ћурувије наложио да оде код начелника службе Радомира Марковића и да му однесе фотокопију досијеа „Ћуран” и исприча све што је сазнао током прислушкивања. Док је извештавао Марковића, није из разговора са њим схватио да је Ћурувија био прислушкиван и праћен и на дан убиства.

Гикић је, као и Баста претходног дана, детаљно објашњавао процедуре и врсте мера када државна безбедност неког прислушкује, истичући више пута да му је било необично због чега служба њега није обавестила да су мере настављене и после његове процене да за тим више нема потребе. Навео је да је у условима бомбардовања био други режим слушања и да је руководство директно контактирало службу која технички то спроводи, као и да су сви извештаји достављани начелницима, а не оперативцима.

Д. Чарнић

 -----------------------------------------

Шта пише у досијеу „Ћуран” 

Подсећамо, у досијеу „Ћуран”, за који је јавност сазнала у новембру 1999. године, налазе се извештаји о праћењу Ћурувије. Тајна пратња почела је недељу дана пре убиства.

Ћурувија је био под надзором 24 сата дневно а пратило га је 27 оперативаца београдске државне безбедности у три смене. Наредбу за праћење Београдском центру ДБ-а издао је начелник РДБ Србије Радомир Марковић, који је оптужен да је био организатор злочина.