Gikić: Ćuruvija znao da ga prisluškujemo

U nastavku suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika listova „Dnevni telegraf” i „Evropljanin”, 11. aprila 1999. godine u Specijalnom sudu saslušan je Predrag Gikić, nekadašnji operativac beogradskog Centra državne bezbednosti, koji je prisluškivao ubijenog novinara od sredine 1998. do marta naredne godine. Gikić je izjavio da je Ćuruvija, po njegovoj proceni bio bezbednosno interesantan za službu do marta 1999. godine.

On navodi da je bio iznenađen kada je saznao da su novinara prisluškivali i pratili drugi pripadnici službe i nakon što je, u martu, posle njegove procene, prestala ova takozvana ad hok mera.

– Rukovodstvo CRDB dalo je 1998. nalog da se obrati pažnja na način na koji mediji izveštavaju o dešavanjima na Kosovu. Načelnik odeljenja Radovan Božović rekao je da nad Ćuruvijom treba da se sprovede tajna kontrola razgovora. Slušali smo prvo telefone redakcije, a zatim i one u njegovom stanu. Shvatio sam da je to u vezi sa Ćuruvijinom novinarskom aktivnošću – rekao je svedok.

Gikić je dodao da je tada, uvidom u arhivu, utvrdio da je Ćuruvija bio pripadnik savezne službe bezbednosti. Tokom prisluškivanja, saznao je da je novinar imao kontakte sa stranim predstavnicima. Prema njegovoj proceni, bio je opravdano predmet interesovanja DB. Gikić kaže da nije dobijao nikakve naloge u vezi sa prisluškivanjem Ćuruvije u tom periodu. Bila je to ad hok mera koja je trebalo da pokaže da li ima elemenata za bezbednosno postupanje. Istakao je da je šestomesečno prisluškivanje Ćuruvije bilo od drugorazrednog značaja u odnosu na druge slučajeve na kojima je radio. Koji su to bili slučajevi, nije se sećao.

– Moja poslednja beleška u dosijeu „Ćuran”, što je bio tajni naziv predmeta, sačinjena je 15. februara, kada je Ćuruvija pričao sa Daglasom Dejvidsonom, atašeom za štampu ambasade SAD. Njegovi telefonski razgovori su posle toga postali neinteresantni. Shvatio sam da je dobio nagoveštaj da ga slušamo. To sam kazao Božoviću i predložio da mere prestanu, a on se sa tim saglasio – rekao je Gikić, dodajući da je dosije „Ćuran” predao odeljenju za analitiku i da za njega taj slučaj više nije postojao.

Kada je počelo bombardovanje, nastavio je svedok, u službi je bio „raspad sistema”, zbog čega je na mesto načelnika CRDB doveden Milan Radonjić. Bilo je problema oko izmeštanja u drugu zgradu jer je dotadašnja bila bombardovana. Gikić je naveo da je 11. aprila vest o ubistvu Ćuruvije čuo od Stevana Baste, pomoćnika načelnika odeljenja, koji je pred sudom svedočio prekjuče.

– Basta je naložio meni i kolegi da odemo do Svetogorske ulice i proverimo da li je ta informacija tačna. Kada se ispostavilo da jeste, više nismo razgovarali o tome. Iznenadio sam se kada sam, pošto je dosije „Ćuran” objavljen u medijima, od koleginice Olivere Antonić Simić saznao da je Ćuruvija prisluškivan i na dan ubistva i da ga je ona slušala pre toga. Tada sam saznao i da je Ćuruvija bio tajno praćen – kazao je Gikić.

On je naveo da mu je Radonjić posle ubistva Ćuruvije naložio da ode kod načelnika službe Radomira Markovića i da mu odnese fotokopiju dosijea „Ćuran” i ispriča sve što je saznao tokom prisluškivanja. Dok je izveštavao Markovića, nije iz razgovora sa njim shvatio da je Ćuruvija bio prisluškivan i praćen i na dan ubistva.

Gikić je, kao i Basta prethodnog dana, detaljno objašnjavao procedure i vrste mera kada državna bezbednost nekog prisluškuje, ističući više puta da mu je bilo neobično zbog čega služba njega nije obavestila da su mere nastavljene i posle njegove procene da za tim više nema potrebe. Naveo je da je u uslovima bombardovanja bio drugi režim slušanja i da je rukovodstvo direktno kontaktiralo službu koja tehnički to sprovodi, kao i da su svi izveštaji dostavljani načelnicima, a ne operativcima.

D. Čarnić

 -----------------------------------------

Šta piše u dosijeu „Ćuran” 

Podsećamo, u dosijeu „Ćuran”, za koji je javnost saznala u novembru 1999. godine, nalaze se izveštaji o praćenju Ćuruvije. Tajna pratnja počela je nedelju dana pre ubistva.

Ćuruvija je bio pod nadzorom 24 sata dnevno a pratilo ga je 27 operativaca beogradske državne bezbednosti u tri smene. Naredbu za praćenje Beogradskom centru DB-a izdao je načelnik RDB Srbije Radomir Marković, koji je optužen da je bio organizator zločina.