Запуштено приобаље

Са првим лепим данима шеталишта поред река постају омиљена места за предах. Комуналци су се трдудили да и у току зимских дана редовно уређују прилично запуштено приобаље, али већ наредних дана требало би да почну и редовне пролећне контроле градских обала. Посао надлежних служби делимично компликује нејасна расподела одговорности. „Градска чистоћа” стално уклања ђубре са обала иако то није у њеној надлежности. Наслаге око напуштених објеката чекају градско водопривредно предузеће, које би требало да буде формирано у току године, док власници објеката на рекама, и поред упорних покушаја, не могу да открију ко је задужен за одношење тешких балвана који повремено угрожавају безбедност пловила.

Миодраг Јоксимовић, помоћник секретара за комунално-инспекцијске послове, зна да грађане не интересује ко издаје налог, већ да ли ће посао бити обављен. Да би њихова дужност била испуњена, инспектори излазе на терен два пута месечно, али то није довољно.

– Обале су толико прљаве да бисмо тек што завршимо контролу могли да се вратимо на почетак. Београђанима се, можда, чини да нисмо довољно строги, али инспектори се не устежу да пишу казне и пријаве, нити су казне толико ниске да би прекршиоци остали незабринути. Правним лицима упућеним на прекршајни поступак може бити изречена казна и од 500.000 динара, али немамо информације колико су судије оштре када предмет доспе пред њих – нагласио је Јоксимовић.

Наплата казне, како каже, понекад је немогућа зато што нису познати власници свих објеката на рекама. База података о пловилима на Сави завршена је крајем прошле године, али ништа се не зна о одавно напуштеним сплавовима, док су неки прелазили из руке у руку све док се њихов последњи титулар није загубио у несређеним папирима. Чишћење напуштених објеката, претпоставља Јоксимовић, на крају ће морати да финансира и обави град, вероватно преко будућег водопривредног предузећа.

Управо та служба, када буде основана, вероватно ће преузети чишћење Саве и Дунава, што сада пада на терет „Градске чистоће”.

– Вода после повлачења оставља ђубре, али за прљаве обале криви су и неодговорни суграђани. На речна шеталишта поставили смо контејнере и канте, али као да је некима лакше да бацају отпад у реке, па тако поред многих сплавова на Сави и Дунаву затекнемо гомилу флаша – рекао је Богољуб Радић, секретар за оперативне послове „Чистоће”.

Прљавштину коју доноси ток реке спомињу и радници на сплавовима, често оптуживани за сву нечистоћу приобаља. Један од њих, Милорад Иванковић, ангажован на одржавању савског сплава „Фанки Буда”, прича да се дебло, које сада напуњено водом, према његовој процени, тежи бар три тоне, својевремено насукало на њихово пловило. Он и тројица колега нису упели да помере балван и звали су речну полицију, ватрогасце и Лучку капетанију да им помогну.

– Све три службе су одбациле одговорност и нису умеле ни да нам кажу коме да се обратимо. Дебло је притиснуло сидро и угрожавало безбедност сплава – наводи Иванковић.

То није, каже, једини такав случај. Не знају ни шта да ураде са мртвим животињама и великим плочама животињског отпада, који у реку бацају са живинских фарми у Сурчину.

Још једна мука за градске службе је и одржавање зелених површина поред река. Драгана Туцовић-Баранац, представник за односе са јавношћу „Зеленила Београд”, каже да су Земунски и Новобеоградски кеј некада били ужасно запуштени, али се ситуација мало поправила после забране паркирања на том потесу. Постављање рампе и довођење чувара, ипак, нису били довољни да заштите зелене површине од четвороточкаша.

– Чувар није непрестано ту. Његово присуство помаже, али је неопходан видео-надзор за који немамо новца. Поднели смо захтев Скупштини града и надамо се да ће нам одобрити средства из овогодишњег буџета. Осим што нема камера, нема ни казни за возила која затекнемо на зеленим површинама. Не знам ко све крши забрану, али блиско је памети да су међу њима и возила за доставу намирница на сплавове – објаснила је Драгана Туцовић-Баранац.