Zapušteno priobalje

Sa prvim lepim danima šetališta pored reka postaju omiljena mesta za predah. Komunalci su se trdudili da i u toku zimskih dana redovno uređuju prilično zapušteno priobalje, ali već narednih dana trebalo bi da počnu i redovne prolećne kontrole gradskih obala. Posao nadležnih službi delimično komplikuje nejasna raspodela odgovornosti. „Gradska čistoća” stalno uklanja đubre sa obala iako to nije u njenoj nadležnosti. Naslage oko napuštenih objekata čekaju gradsko vodoprivredno preduzeće, koje bi trebalo da bude formirano u toku godine, dok vlasnici objekata na rekama, i pored upornih pokušaja, ne mogu da otkriju ko je zadužen za odnošenje teških balvana koji povremeno ugrožavaju bezbednost plovila.

Miodrag Joksimović, pomoćnik sekretara za komunalno-inspekcijske poslove, zna da građane ne interesuje ko izdaje nalog, već da li će posao biti obavljen. Da bi njihova dužnost bila ispunjena, inspektori izlaze na teren dva puta mesečno, ali to nije dovoljno.

– Obale su toliko prljave da bismo tek što završimo kontrolu mogli da se vratimo na početak. Beograđanima se, možda, čini da nismo dovoljno strogi, ali inspektori se ne ustežu da pišu kazne i prijave, niti su kazne toliko niske da bi prekršioci ostali nezabrinuti. Pravnim licima upućenim na prekršajni postupak može biti izrečena kazna i od 500.000 dinara, ali nemamo informacije koliko su sudije oštre kada predmet dospe pred njih – naglasio je Joksimović.

Naplata kazne, kako kaže, ponekad je nemoguća zato što nisu poznati vlasnici svih objekata na rekama. Baza podataka o plovilima na Savi završena je krajem prošle godine, ali ništa se ne zna o odavno napuštenim splavovima, dok su neki prelazili iz ruke u ruku sve dok se njihov poslednji titular nije zagubio u nesređenim papirima. Čišćenje napuštenih objekata, pretpostavlja Joksimović, na kraju će morati da finansira i obavi grad, verovatno preko budućeg vodoprivrednog preduzeća.

Upravo ta služba, kada bude osnovana, verovatno će preuzeti čišćenje Save i Dunava, što sada pada na teret „Gradske čistoće”.

– Voda posle povlačenja ostavlja đubre, ali za prljave obale krivi su i neodgovorni sugrađani. Na rečna šetališta postavili smo kontejnere i kante, ali kao da je nekima lakše da bacaju otpad u reke, pa tako pored mnogih splavova na Savi i Dunavu zateknemo gomilu flaša – rekao je Bogoljub Radić, sekretar za operativne poslove „Čistoće”.

Prljavštinu koju donosi tok reke spominju i radnici na splavovima, često optuživani za svu nečistoću priobalja. Jedan od njih, Milorad Ivanković, angažovan na održavanju savskog splava „Fanki Buda”, priča da se deblo, koje sada napunjeno vodom, prema njegovoj proceni, teži bar tri tone, svojevremeno nasukalo na njihovo plovilo. On i trojica kolega nisu upeli da pomere balvan i zvali su rečnu policiju, vatrogasce i Lučku kapetaniju da im pomognu.

– Sve tri službe su odbacile odgovornost i nisu umele ni da nam kažu kome da se obratimo. Deblo je pritisnulo sidro i ugrožavalo bezbednost splava – navodi Ivanković.

To nije, kaže, jedini takav slučaj. Ne znaju ni šta da urade sa mrtvim životinjama i velikim pločama životinjskog otpada, koji u reku bacaju sa živinskih farmi u Surčinu.

Još jedna muka za gradske službe je i održavanje zelenih površina pored reka. Dragana Tucović-Baranac, predstavnik za odnose sa javnošću „Zelenila Beograd”, kaže da su Zemunski i Novobeogradski kej nekada bili užasno zapušteni, ali se situacija malo popravila posle zabrane parkiranja na tom potesu. Postavljanje rampe i dovođenje čuvara, ipak, nisu bili dovoljni da zaštite zelene površine od četvorotočkaša.

– Čuvar nije neprestano tu. Njegovo prisustvo pomaže, ali je neophodan video-nadzor za koji nemamo novca. Podneli smo zahtev Skupštini grada i nadamo se da će nam odobriti sredstva iz ovogodišnjeg budžeta. Osim što nema kamera, nema ni kazni za vozila koja zateknemo na zelenim površinama. Ne znam ko sve krši zabranu, ali blisko je pameti da su među njima i vozila za dostavu namirnica na splavove – objasnila je Dragana Tucović-Baranac.