Мајстори режије

Већ први дани 36. Феста казују да овогодишњи главни програми нуде праве филмске посластице са потписима великих мајстора филмске режије. Почело је „Улжаном” Фолкера Шлендорфа у којем је потрага за спознајом људске душе, кроз митско, магијско и мистериозно, смештена у непрегледна пространства степа и пустиња прелепо сликане (директор фотографије Том Ферман) тајанствене и неоткривене централне Азије (Казахстан), а наставило се изазовном нафтном епопејом „Биће крви” Томаса Пола Андерсона (два „Сребрна медведа” у Берлину и осам номинација за Оскара), редитељски мајсторски изведеним делом о похлепи и моралној деградацији са маестралним Данијелом Дејом Луисем у главној улози.

Јучерашњи Фестов дан (субота) понудио је прво визуелно савршен историјско-биографски спектакл „Ноћна стража” британског сликара и редитеља Питера Гриневеја, у којем он животопише велику уметност, личну судбину и сам лик прослављеног холандског сликара Рембранта. Наравно, открива и тајну настанка слике Ноћна стража, иначе Рембрантовог нерадо прихваћеног групног портрета Милицијског друштва амстердамских мускетара. Кроз театарску поставку приче, Гриневеј разоткрива сликара у свету новца, престижа, секса, завере и услова сликања, служећи се визуелним анегдотама и веома узбудљивом игром светлости и сенке. Визуелни ефекти, композиције кадрова и уметничка фотографија, блистави су елементи овог, иначе, предугог и превише статичног филма.

Љубитељи жанровског филма и стваралачког опуса америчке браће Коен, могли су да буду задовољни и њиховим последњим делом „Нема земље за старце” насталим према истоименом бестселеру Кормака Мекартија, са Џошом Бролином, Хавијером Бардемом, Томијем Ли Џонсом и Вудијем Харлесоном у главним улогама. После серијала комедија, Коенови се у овом филму враћају својој раној – тамној страни и нуде симултано разголићавање америчке криминалистичке драме, проширујући интересовање за библијске теме и крваву свакодневицу што освањује у новинским насловима. Поигравајући се на ивици апсурда и тешке ироније, уз употребу предозираног црно-горког хумора и крвавих сцена, Коеновима, нажалост, већ на средини филма конци испадају из руку, и почетна, примамљива идеја на крају поприма утисак великог бесмисла.

Фестова публика јуче је могла да види и филм великог руског редитеља и глумца Никите Михалкова. Филм „12” директно је инспирисан делом „Дванаест гневних људи” Сиднија Лумета, али се Михалковљева прича о дванаест поротника који треба да донесу једногласну одлуку о (не)кривици младића Чечена, догађа у Русији наших дана. Прича је, дакле, руска, са 12 ликова и 12 животних истина, психолошки снажна и узбудљива драма о души и срцу обичног, малог руског човека у великом, бурном неморалном раздобљу транзиције у Русији. Истовремено, ово је и један од најлепших филмова у последњих неколико година са погледом на ратове у Чеченији. Филм са дванаест бриљантних руских глумаца невероватне креативне енергије (Сергеј Маковетски, Сергеј Гармаш, Михаил Ефремов, Јури Стојанов, Валентин Гафт... и Никита Михалков у дискретној, мистериозној, а важној улози), са функционалном и узбудљивом музиком Едварда Артемијева.

Данашњи, трећи Фестов дан, нуди прво најновији Шабролов филм „Двострука љубав”, у којем се овај легендарни и неуморни француски редитељ, себи својствено, поново поиграва са психолошким финесама и цинизмом, пакујући причу о пробуђеним осећањима између младе новинарке и знатно старијег и ожењеног писца у праву хичкоковску атмосферу.

У ударном термину (19.30, „Сава центар”), приказује се венецијански победник, филм „Пожуда, опрез” тајванско-америчког редитеља Анга Лија, шпијунски трилер рађен у стилу „Казабланке”, који говори о кинеском отпору јапанској окупацији 1942. године. Ли је поново у сферама секса, насиља и мрачних страна људске душе, свог главног тематског интересовања. Шпијуни и рат, љубавне интриге, секс и страст, чини филм „Пожуда, опрез” и еротским трилером у којем глумачки бриљирају Тони Леунг и Танг Веи...

У термину од 22 сата, у великој дворани „Сава центра” приказује се још један од овогодишњих великих фаворита за Оскара. „Рат Чарлија Вилсона” Мајка Николса био би крајње духовит и забаван филм о необичном јунаку који је своје циљеве постизао преко женског кревета, да тема о којој проговара није веома озбиљна. Реч је заправо о истинитим догађајима и истинитим личностима у једном великом и тешком рату, оном који је Совјетски Савез водио у Авганистану против муџахедина који су, гле чуда, из рата изашли као победници. Николсов филм открива и како је то било могуће, вешто доводећи у везу догађаје од пре више од две деценије са данашњим ратовањем Американаца у Авганистану, земљи чијим су становницима помагали да победе Совјете улажући у њихово наоружање милијарде долара. У улози Чарлија Вилсона, некадашњег несташног америчког конгресмена који је „испод жита” и извео ову чувену авганистанску причу је изврсни Том Хенкс, а партнери у филму Филип Сејмор Хофман и Џулија Робертс.