Путин тражи нове савезнике

Док сиријска армија и савезничка милиција из Либана Хезболах напредују на северозападним фронтовима уз подршку руске војске, Москва је прешла и у дипломатску офанзиву, настојећи да блискоисточне непријатеље режима Башара ел Асада убеди како је њена интервенција у Сирији на опште добро.

Први човек Кремља Владимир Путин састао се овог викенда с принчевима Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, Мухамедом бин Салманом и Мухамедом бин Зајидом ел Нахијаном. Након сусрета дате су опрезне изјаве, из којих се може закључити да врата даљим разговорима и покушајима усаглашавања нису затворена. Али, Саудијци нису пропустили да понове да за њих одлазак Асада с власти остаје императив. Незванично, извор из њихове делегације је Ројтерсу рекао да је Путину предочено како ће се интервенцијом у Сирији Руси уплести у верски рат, привући џихадисте да нападају и њену територију, као и да ће против себе окренути сунитске муслимане широм света. Изгледа да та последња опасност брине и руског председника, који је касније изјавио, како преноси Интерфакс, да његова земља не жели да се укључује у верски рат у Сирији и да за њу нема разлике између сунитских и шиитских група.

Чест руски савезник, Кина, издала је још једно двосмислено саопштење о интервенцији Москве у Сирији, у којем је подржала антитерористичке мере предузете у складу с међународним правом и „у договору са заинтересованом државом”. Кинеско министарство спољних послова је, међутим, још једном, као и у првој рекцији на руску акцију, навело да се противи „олаком мешању у унутрашње ствари туђих земаља” и да Сиријци треба да одлуче о судбини Сирије – растегљиве формулације која се могу схватити и као уздржаност према новом превентивном рату против тероризма који је овог пута, као Америка пре 12 година, повела Русија.

На терену двосмислености нема – Асадове трупе су уз помоћ Русије и Хезболаха поново заузеле неке делове провинција Идлиб и Хама, где су донедавно, пре него што је Москва отпочела своју акцију у Сирији, губиле територије. Кремљ је и даље под оптужбама да његови авиони мање гађају положаје Исламске државе (ИД) него осталих група које се боре против Асада.

У тешко сагледивом хаосу група и њихових сталних и привремених коалиција на сиријском ратишту, појавио се и нови савез, који би можда могао дати Америци, бесној због руске интервенције, прилику да успостави контратежу. Сиријски Курди објавили су да су формирали савез са сиријским Арапима и једном хришћанском милицијом. До сада су се Курди борили сами и на сопственој територији, уз повремену подршку америчких бомбардера. Њихове јединице се, међутим, не налазе превише далеко од Раке, града који је ИД прогласио за своју престоницу. На Раку су Курди раније одбијали да марширају, објашњавајући како је боље да арапску територију, да не би дошло до етничких трвења, освајају арапске трупе. Пошто су се удружили с Арапима, можда би Рака могла постати њихов циљ, нарочито ако би им Американци поново пружили ваздушну подршку, покушавајући да Русији избију из руке аргумент како је првенствено она та која се сада бори против ИД и тероризма у Сирији.

На нишану се овог викенда можда нашао и вођа ИД Абу Бакр ел Багдади. Ирачка војска је саопштила да су њени авиони пресрели конвој у којем се налазио самопроглашени „калиф”. Испоставило се, ипак, да је у нападу повређено осам високих фигура ИД, али да међу њима, како се тренутно чини, није био и Багдади. Симпатизери ИД, преко друштвених мрежа, у сваком случају масовно су поручили да ће „калифат” наставити да живи и ако је његов први човек мртав.

У Ираку, ако руски авиони уђу и тамо, неће бити сукоба између њих и британске авијације. Министарство спољних послова у Лондону је демантовало напис једног острвског таблоида да је британским пилотима у Ираку дозвољено да отворе ватру на руске авионе. Пре демантија је британски војни аташе у Москви позван у Кремљ да разјасни да ли су наводи из тог чланка истинити.

Полагање рачуна можда ће још теже бити влади Француске, у којој су медији почели да преиспитују смрт џихадиста из те земље од бомби из француских авиона који туку по логорима ИД у Сирији. Премијер Мануел Валс је изјавио да је могуће да је у једном од тих напада страдало и шесторо екстремиста из Француске који су се придружили Багдадијевим снагама. Валс је поновио став своје владе да је француска интервенција правно неупитна, будући да је Француска била мета терористичких напада и да је реч о акту самоодбране, какав дозвољава и повеља Уједињених нација. Милитанти из Француске ионако нису били мета напада, уверава Валс, премда му то можда неће бити довољно да отклони оптужбе какве су снашле британску владу након што је недавно обелоданила да је ваздушним нападом у Ираку ликвидирала двојицу исламских радикала – држављана Британије. Острвским медијима је била спорна правна утемељеност таквог погубљења, сличног вансудској егзекуцији дроновима којом је Америка пре четири године уклонила свог држављанина, високу фигуру Ал Каиде.