Го­ле же­не протерују из „Плеј­боја”

То је као кад би „Мекдоналдс” избацио хамбургере или да Боб Дилан пређе на електронску музику. Овим и сличним поређењима медији покушавају да што ближе опишу изненађујућу одлуку магазина „Плејбој” да престане да објављује фотографије голих жена, што му је претходне 62 године доносило популарност широм света.

Од мартовског броја, који излази следећег фебруара, читаоци више неће морати да крију часопис од укућана, ако су то до сада радили. На радост обожавалаца, у њему ће и даље бити много фотографија жена у изазовним позама, али не голих већ оскудно обучених.

„Плејбој је деценијама био пријатељ голотиње, али кратак одговор на питање зашто смо то урадили гласи: времена се мењају”, пише на сајту магазина.

У магазину ће и даље излазити „зечица месеца”, али у закопчанијој варијанти (Фото: Бета/АП/О. Вега 

Шире образложење челни људи дали су „Њујорк тајмсу”. У време када је свака могућа секс поза на клик далеко и потпуно бесплатна, фотографије голих жена су превазиђене, а часописи који их објављују нису комерцијално исплативи. Тираж „Плејбоја” је пао са 5,6 милиона у 1970. години на 800.000.

Извршни директор издавача „Плејбој ентерпрајзис” Скот Флендерс још прошле године предвидео да ће голотиња напустити магазин, јер „смањује публику, уместо да је проширује”. Одлука о редизајну наводно је донета прошлог месеца на састанку са оснивачем и садашњим главним и одговорним уредником Хјуом Хефнером (89).

У магазину ће и даље излазити „зечица месеца”, али у закопчанијој варијанти. Фотографије ће бити мање обрађене, у складу са неформалнијим стилом који популаришу друштвени медији. Ипак, нестаће можда још једна традиција, чувена дуплерица, мада то још није извесно.

Одлуци је претходила промена на сајту „Плејбоја” да се избаце голишаве фотографије како би имали приступ друштвеним мрежама попут „Фејсбука” и „Твитера”. Захваљујући томе број посетилаца се повећао за 16 милиона, а уредници кажу да су тако схватили да им читаоци долазе не само због лепих жена већ и због текстова о култури, ноћном животу видео-играма.

Од почетака у чикашком стану Хјуа Хефнера, суштина магазина је била голотиња. За први број који се на киосцима појавио у децембру 1953. Хефнер је купио сада већ чувену фотографију Мерилин Монро од једног издавача календара и назвао је „цица месеца”. Тираж од 70.000 примерака је разграбљен по цени д 50 центи. За пет година, упркос жестоком противљењу цркве, тираж је достигао милион и доносио приход од 4,2 милиона долара годишње.

Хефнеров резон је био да у време када су часописи за мушкарце почели да придају све већу пажњу моди, путовањима и саветима свих врста, гурајући забаву у други план, „Плејбој” жели да стави акценат баш на забаву.

То је углавном значило слике голих жена. Хефнерова замисао је била да објављује фотографије „девојака из комшилука” и многима је, попут Џени Мекарти и Ен Никол Смит, улога зечице била почетна тачка у каријери. Осамдесетих су се већ прослављене глумице и певачице укључујући Мадону, Дру Баримор и Бо Дерек појављивале да би погурале каријеру. Памела Андерсон је изашла у 13 бројева.

Поред књижевних текстова часопис је чувен и по интервјуима. Памти се онај из 1962. са Мајлсом Дејвисом, са Владимиром Набоковом 1964. и Џоном Леноном и Јоко Оно 1981, годину дана пре него што је вођа „Битлса” убијен. Џими Картер признао је у „Плејбоју” 1976, у то време председнички кандидат, да је „много жена гледао с пожудом”.

Ј. Ј. К.