Go­le že­ne proteruju iz „Plej­boja”

To je kao kad bi „Mekdonalds” izbacio hamburgere ili da Bob Dilan pređe na elektronsku muziku. Ovim i sličnim poređenjima mediji pokušavaju da što bliže opišu iznenađujuću odluku magazina „Plejboj” da prestane da objavljuje fotografije golih žena, što mu je prethodne 62 godine donosilo popularnost širom sveta.

Od martovskog broja, koji izlazi sledećeg februara, čitaoci više neće morati da kriju časopis od ukućana, ako su to do sada radili. Na radost obožavalaca, u njemu će i dalje biti mnogo fotografija žena u izazovnim pozama, ali ne golih već oskudno obučenih.

„Plejboj je decenijama bio prijatelj golotinje, ali kratak odgovor na pitanje zašto smo to uradili glasi: vremena se menjaju”, piše na sajtu magazina.

U magazinu će i dalje izlaziti „zečica meseca”, ali u zakopčanijoj varijanti (Foto: Beta/AP/O. Vega 

Šire obrazloženje čelni ljudi dali su „Njujork tajmsu”. U vreme kada je svaka moguća seks poza na klik daleko i potpuno besplatna, fotografije golih žena su prevaziđene, a časopisi koji ih objavljuju nisu komercijalno isplativi. Tiraž „Plejboja” je pao sa 5,6 miliona u 1970. godini na 800.000.

Izvršni direktor izdavača „Plejboj enterprajzis” Skot Flenders još prošle godine predvideo da će golotinja napustiti magazin, jer „smanjuje publiku, umesto da je proširuje”. Odluka o redizajnu navodno je doneta prošlog meseca na sastanku sa osnivačem i sadašnjim glavnim i odgovornim urednikom Hjuom Hefnerom (89).

U magazinu će i dalje izlaziti „zečica meseca”, ali u zakopčanijoj varijanti. Fotografije će biti manje obrađene, u skladu sa neformalnijim stilom koji popularišu društveni mediji. Ipak, nestaće možda još jedna tradicija, čuvena duplerica, mada to još nije izvesno.

Odluci je prethodila promena na sajtu „Plejboja” da se izbace golišave fotografije kako bi imali pristup društvenim mrežama poput „Fejsbuka” i „Tvitera”. Zahvaljujući tome broj posetilaca se povećao za 16 miliona, a urednici kažu da su tako shvatili da im čitaoci dolaze ne samo zbog lepih žena već i zbog tekstova o kulturi, noćnom životu video-igrama.

Od početaka u čikaškom stanu Hjua Hefnera, suština magazina je bila golotinja. Za prvi broj koji se na kioscima pojavio u decembru 1953. Hefner je kupio sada već čuvenu fotografiju Merilin Monro od jednog izdavača kalendara i nazvao je „cica meseca”. Tiraž od 70.000 primeraka je razgrabljen po ceni d 50 centi. Za pet godina, uprkos žestokom protivljenju crkve, tiraž je dostigao milion i donosio prihod od 4,2 miliona dolara godišnje.

Hefnerov rezon je bio da u vreme kada su časopisi za muškarce počeli da pridaju sve veću pažnju modi, putovanjima i savetima svih vrsta, gurajući zabavu u drugi plan, „Plejboj” želi da stavi akcenat baš na zabavu.

To je uglavnom značilo slike golih žena. Hefnerova zamisao je bila da objavljuje fotografije „devojaka iz komšiluka” i mnogima je, poput Dženi Mekarti i En Nikol Smit, uloga zečice bila početna tačka u karijeri. Osamdesetih su se već proslavljene glumice i pevačice uključujući Madonu, Dru Barimor i Bo Derek pojavljivale da bi pogurale karijeru. Pamela Anderson je izašla u 13 brojeva.

Pored književnih tekstova časopis je čuven i po intervjuima. Pamti se onaj iz 1962. sa Majlsom Dejvisom, sa Vladimirom Nabokovom 1964. i Džonom Lenonom i Joko Ono 1981, godinu dana pre nego što je vođa „Bitlsa” ubijen. Džimi Karter priznao je u „Plejboju” 1976, u to vreme predsednički kandidat, da je „mnogo žena gledao s požudom”.

J. J. K.