На корак до времеплова?

Путовање кроз време могло би да постане реалност за само три месеца. Руски научници који су у Европском центру за нуклеарна истраживања крај Женеве креирали досад најснажнији уређај за цепање атома верују да би он могао да постане и први времеплов у историји човечанства, пише лондонски „Телеграф”.

Ирина Арефева и Игор Волович надају се да ће енергија која настане када машина у мају буде укључена бити довољно велика да створи „временски тунел” и омогући неку врсту ограниченог путовања кроз време.

Уколико је путовање кроз време уопште изводљиво, теоретски би било могуће путовати назад до времена када је направљен први времеплов, што би практично значило да за нас нема повратка у прошлост, али да ће будући путници кроз време моћи да посете нас. Тако би ова 2008. година могла да постане „нулта година” за путовање кроз време, објавио је у последњем издању научни магазин „Њу сајентист”.

Поменути уређај није конструисан као временска машина, већ с намером да се испитају мистериозне силе које постоје на нивоу субатомских честица и да се дају одговори на многа важна питања, на пример каква је права природа силе земљине теже.

У основи свега стоји Ајнштајнова општа теорија релативности. Свака енормна количина материје или енергије мења облик времена и простора, стварајући такозвани „временски тунел” између прошлости и будућности.

О теоретској могућности путовања кроз време водиле су се многе научне расправе, али преовлађује мишљење да су практични проблеми толико велики да се уз све вероватноће та могућност никада неће остварити.

„Рећи да закони физике које познајемо допуштају евентуалност путовања у прошлост исто је као да кажемо, да парафразирам Бертрана Расела, да чајник може да орбитира око Венере. Постоји могућност, али не и вероватноћа”, каже др Брајан Кокс са Универзитета у Манчестеру. Он сматра да су тврдње руских научника „само добра научнофантастична прича”.

Могућност повратка у прошлост, иако теоретски постоји, биће по мишљењу већине физичара потпуно искључена када се и ако се буду боље разумели фундаментални закони физике, а поменута машина ће управо то омогућити.

Велики број писаца научне фантастике поигравао се с путовањем кроз време. Х. Џ. Велс је објавио „Времеплов” 1891. – 10 година пре Ајнштајнове теорије релативности.

Поред бројних практичних, највећи теоретски проблем који постоји познат је као „парадокс путовања кроз време”. Ако се неко врати у прошлост и учини нешто да спречи сопствено постојање (рецимо убије свог деду), како је онда путовање кроз време могуће?

Космолози, познати по машти, имају своје објашњење. По њиховој претпоставци, не постоји један универзум већ много њих, толико много да је сваки исход на крају могућ. Онај ко је вративши се у прошлост убио свог деду, наћи ће у суседном универзуму другог деку.

С друге стране, путовање у будућност је апсолутно могуће, јер време другачије протиче у орбити него на Земљи. Да ли ћемо, онда, једног дана моћи да путујемо у будућност. У физици важи да ако нешто није немогуће онда се у једном тренутку мора догодити. Но, то нас опет враћа на чајник који орбитира око Венере.

Ј. К.