Четвртина младих у Београду

Највећи број младих у Србији живи на Врачару – у просеку на једном квадратном километру ове београдске општине има их 3.604. По тој статистици Врачар може да стане раме уз раме са светским метрополама. У урбаној зони Београда живи и највећи број младих жена у Србији. Међутим, чак 83 одсто њих нема деце.

У главном граду живи и најмање младих у браку – свега 13 одсто. Најмањи број младих ожењених мушкараца такође живи у Београду – 8,6 одсто. За разлику од Београда, у региону Шумадије и западне Србије готово свака пета особа између 15 и 29 година је у браку.

Ово су неки од најзанимљивијих података из студије Милке Бубало Живковић и Тамаре Лукић, објављене у публикацији „Млади у Србији почетком 21. века”, чији је издавач Републички завод за статистику. Студија је настала на основу резултата пописа из 2011. године, а односи се на младиће и девојке узраста од 15 до 29 година.

Анализирајући животни профил генерације рођене уочи распада бивше Југославије и оне која је на свет дошла за време грађанских ратова, оружаних сукоба на Космету, НАТО бомбардовања и преломне 2000. године, аутори закључују да вирус беле куге хара младом популацијом, да највећи број младих живи у градовима и да све већи број њих своју будућност зида изван граница наше земље.

– Број младих у Србији између пописа 2002. и 2011. смањен је са 1.512.646 на 1.322.021, а повећан је њихов број у градовима, где данас живи 61,2 одсто младе популације. Некада су млади долазили из села у градове, а данас одлазе из мањих у веће градове – истиче Милка Бубало, ванредни професор на Природно-математичком факултету у Новом Саду.

Највећи проценат младих живи у региону Београда, Војводине, Шумадије и западне Србије. Иако београдски регион има најмању површину – обухвата само четири одсто површине Србије, готово свака четврта млада особа (23,3 одсто) живи у Београду. Осим Врачара, и Стари град је општина младих – на једном квадратном километру у просеку је настањено 1.643 млада, а велики број их је у Новом Београду, Раковици, Звездари, Савском венцу и Земуну.

– Најмања концентрација младих је у већини банатских општина, међу којима се издвајају Пландиште и Сечањ у којима живи мање од пет младих људи на једном квадратном километру. У Шумадији живи трећина младих у нашој земљи – истиче Милка Бубало.

У региону Шумадије и западне Србије живи највећи број младих мајки. У 2011. маме из овог региона које још нису загазиле у четврту деценију родиле су трећину свих беба у Србији. Међутим, генерално посматрано, наталитет је у паду – мајке у двадесетим годинама родиле су скоро петину мање деце него 2002. године. Већи градови имају већи пад наталитета од мањих, што је логична последица чињенице да је живот у њима бржи и скупљи, а стрепња од неизвесне будућности већа. Подаци говоре да 2011. године чак 77 одсто жена у Србији старости до 29 година није имало децу. Осим тога, смањен је проценат двадесетогодишњакиња које су родиле двоје деце. Осим у Београду, највећи проценат жена у трећој деценији које немају децу јесте у Војводини – чак 76 одсто.

– Србија је земља економске миграције – процене говоре да око четири милиона људи живи, ради или студира у иностранству, а резултати последњег пописа говоре да у иностранству живе 61.342 младе особе – највише у Аустрији (14.551), Немачкој (9.350) Швајцарској (9006), Италији (4782) и Француској (3814). Одлив младих већи је из сеоских средина него из градских – према попису из 2011. године, у иностранство је емигрирало 58 одсто младих са села и 42 одсто из градова. Готово 80 одсто наших људи у Аустрији је из сеоских средина. Градско становништво углавном иде у САД, Канаду и Аустралију. Образовни профил младих емиграната говори да највећи број има средњошколско и основно образовање. Тек сваки трећи има завршен факултет, а најобразованији углавном пакују кофере за САД и Канаду – каже Милка Бубало Живковић.

Младу популацију карактеришу и интензивна унутрашња пресељења. Подаци МУП-а говоре да се у 2012. години из региона јужне и источне Србије иселило 15.130 младих, из Војводине 9.824, из београдског региона исељено је 9.693. Највећи број њих није могао да нађе посао после факултета или мастер студија, а жене су те које много чешће мењају место пребивалишта. Најмање су мигрирали млади из региона Шумадије и западне Србије – њих 6.992. Највише младих досељава се у Београд и у регион Војводине.

----------------------------------------------------------------------

Више од половине са средњом школом

Подаци о економској активности говоре да се сваки пети млад човек бави трговином на велико и мало и поправком моторних возила. Сваки шести ангажован је у прерађивачкој индустрији, а скоро сваки десети бави се пољопривредом или ради у државној управи. Око четири одсто младих ради у образовању, а око пет одсто у грађевинској индустрији.

Према подацима прикупљеним пописом становништва 2011. године, више од половине младих има средњошколско образовање. Диплому факултета или средње школе поседује тек сваки девети, а звање доктора наука има два промила младих, односно 223 особе. Од тог броја, 54 одсто су жене.