Српска политика у седам тачака

Државни врх, Српска православна црква и Српска академија наука и уметности сагласни су око противљења Србије пријему Приштине у Унеско, непризнавања независности Косова и наставка пута српске државе ка ЕУ, уз одржавање традиционално добрих односа са Русијом, Кином и другим земљама.

То су главни закључци јучерашњег састанка на Андрићевом венцу, у којем су учествовали представници државног врха, као и челници СПЦ и САНУ. Међу седам закључака овог сусрета, наведених у саопштењу Председништва Србије, наводи се и залагање за наставак бриселског дијалога, али и за формирање Заједнице српских општина.

Трочасовном састанку, уприличеном вече пред данашње изјашњавање Извршног савета Унеска о чланству Косова у тој организацији, присуствовали су, између осталих, председник Томислав Николић, премијер Александар Вучић, председница Народне скупштине Маја Гојковић, министри Ивица Дачић, Небојша Стефановић, Братислав Гашић и Никола Селаковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, патријарх СПЦ Иринеј, али и председник САНУ Владимир Костић, чије је учешће на састанку до последњег момента било упитно.

Фотографије из публикације „Награђени злочин” Живојина Ракочевић 

Подсетимо, после Костићеве изјаве дате у недељу да је за Београд „у овом тренутку једина политичка мудрост на који начин, с елементима достојанства, напустити Косово, јер оно ни де факто ни де јуре није у рукама Србије”, председник Николић је јавно поставио питање да ли човек с таквим ставовима уопште може да остане на челу САНУ. Потом је Костић одлучио да ипак не присуствује јучерашњем сусрету, тврдећи да у САНУ има бољих експерата од њега за питања о којима ће бити речи на Андрићевом венцу.

На крају, премијер Александар Вучић јуче је новинарима саопштио да је лично звао Костића на састанак, иако се, како је рекао, не слаже с његовом изјавом о Косову. „Пустите демократски дијалог. Свако има право да каже шта мисли”, образложио је премијер. После Вучићевог позива, Костић је одлучио да се појави у Председништву, а извор „Политике” каже да је и говорио на састанку, али и да су други учесници разменили мишљења о његовој изјави.

Ипак, према истом извору, разговор је све време био учтив и увиђаван, о чему би требало да сведочи и јединство исказано у саопштењу објављеном после сусрета. У том документу, учесници су позвали чланице Унеска да одбаце захтев за пријем Косова, о којем ће се Извршни савет те организације изјашњавати данас, на пленарној седници у Паризу.

За сада се, према речима Дарка Танасковића, амбасадора Србије у Унеску, не зна ни у колико сати ће уследити гласање о овој теми, као ни да ли ће му претходити дискусија. С друге стране, премијер Вучић изјавио је да Србија више шансе да оспори кандидатуру Приштине има у новембру, на Генералној конференцији Унеска.

Унеско даће коначну реч о чланству, уколико се Извршни савет данас позитивно изјасни о захтеву који је у име Косова поднела Албанија. Да ли ће тако и бити, требало би да се зна по подне, јер је према прелиминарном распореду ова тачка дневног реда заказана као део друге сесије, која почиње у 15 часова, каже Танасковић за „Политику”.

Ипак, могуће је да се обједини са једном ставком која је на првом делу данашњег заседања (од 10 сати). „То може бити процедурална манипулација, па морамо да будемо опрезни. Ми ћемо од почетка прве седнице свакако бити тамо”, најављује Танасковић. Будући да Србија није међу 58 чланица Извршног савета Унеска, наша делегација неће имати утицаја на исход гласања чији ток може да поприми неколико сценарија.

„Прва могућност је да се отвори расправа, па да се расправља и гласа. Друга опција је да подносиоци захтева затраже затварање дебате и гласања, али за то им је потребна натполовична већина свих 58 представника. Трећа могућност је да неко предложи одлагање дебате или амандманима покуша да измени нацрт одлуке, али је то мало вероватно”, каже Танасковић. Непознато је и како ће изгледати гласање, али је сигурно да ће бити јавно и да ће Приштини бити потребна натполовична већина представника оних чланица који ће учествовати у гласању, јер се гласови уздржаних не броје.

Да ли ће се представници изјашњавати простим подизањем руке или прозивком у којој ће свака делегација морати да укратко образложи свој став – што је Танасковићу најављено да би могло да се деси због деликатности ситуације – такође ће се знати тек кад почне заседање. Амбасадор Србије у Унеску раније је у току јучерашњег дана за Танјуг подсетио да су 32 од 58 чланица Извршног савета признале Косово, као и да не мисли да је уопште било могуће да се тај, по Србију неповољан однос, радикално промени. Слично сматра и премијер Вучић, судећи по изјави датој јуче новинарима у Љубовији – да „наше шансе нису велике на Извршном савету, много су веће на Генералној конференцији Унеска”, која заседа од 3. до 18. новембра.

Ово тело чине представници 195 земаља чланица а да би Косово и званично било примљено у Унеско, биће му потребна двотрећинска подршка свих делегата Генералне конференције који буду учествовали у гласању.

Вучић је рекао и да Србија чини све могуће напоре како би спречила пријем Косова и најавио да ће сат и по после поноћи, у ноћи између уторка и среде, „разговарати са премијером једне земље од кога ће тражити подршку”. „Ноћас у 1.30 имам разговор, због разлике у времену, са премијером једне земље, кога молим за подршку. Они су признали Косово, али сада нова влада преиспитује одлуке претходне и надам се да можемо да их уверимо”, казао је јуче Вучић а пренеле су агенције. Одлука да се захтев Албаније за пријем Косова уврсти на дневни ред данашњег заседања донета је пре девет дана, на седници Извршног савета.

Том предлогу, о којем се није гласало, већ је констатован без изјашњавања, успротивили су се Русија, Куба, Кина, Аргентина, Шпанија и Бразил, најављујући да ће образложити своје ставове на данашњој пленарној седници.

Д. Буквић

----------------------------------------------

Николић и Костић разговарали насамо после састанка

Како „Политика” незванично сазнаје од једног учесника разговора на Андрићевом венцу, сви позвани код Томислава Николића су очекивали да ће састанак због деликатности политичког тренутка поводом захтева Косова да буде примљено у Унеско бити напет, али није био. Први се обратио домаћин, председник Николић, који је говорио одмерено, без прозивања Владимира Костића, па је то опустило атмосферу.

Председника САНУ је учествујући у дискусији рекао да му је жао што су његове речи тако дочекане и да је требало прочитати све што је рекао, а не само две реченице. Костић је напоменуо и да је у том интервјуу рекао да се треба борити и зубима и ноктима, а не само оно на шта се реаговало. „Митрополит Амфилохије је говорио у свом стилу, с патриотским набојем о историји, али то није подигло температуру. Патријах Иринеј био је помирљив, позивао је на јединство, а сви су се трудили да буду у духу заједништва. На крају је све тако и завршено, а председник Николић и Костић остали су у ходнику да још мало попричају”, препричава утиске један од учесника састанка код Томислава Николића. 

------------------------------------------------------

Шта је закључено на састанку код Томислава Николића

1. Све институције и државни органи Републике Србије оштро се супротстављају пријему „Косова” у чланство Унеска и позивају чланице Извршног савета и Генералне конференције поменуте међународне организације да захтев „Косова” и земаља које тај захтев подржавају одбију и одбаце. Српске цркве и манастири на Косову и Метохији припадају баштини у власништву Српске православне цркве и Републике Србије, и свако отимање те баштине значило би недвосмислено угрожавање опстанка најзначајнијих религијских, културних и историјских споменика српског народа, али и европског и светског културног наслеђа на Косову и Метохији, али и српског становништва које и даље живи на том подручју.

2. Република Србија неће признати независност „Косова” и бориће се за очување националног, духовног и културног бића српског народа на Косову и Метохији. Истовремено, свесни тешке реалности на терену, а посебно због погледа у другачију и бољу будућност како за Србе, тако и за Албанце на Косову и Метохији, држава Србија, Српска православна црква и Српска академија наука и уметности сматрају да је неопходно све проблеме решавати на миран начин и уз додатне напоре за успостављање бољих односа са Албанцима. Подршка стварању Заједнице српских општина као инструмента заштите колективних политичких, економских, културних и других права српског народа на Косову и Метохији биће један од приоритета државне политике у наредном периоду.

3. Српска држава наставиће свој пут ка чланству у Европској унији, уз одржавање и унапређење традиционално добрих односа са Русијом, Кином и другим земљама. Такође, дијалог у Бриселу између Београда и Приштине требало би да се настави, а српска влада и њена делегација имају пуну слободу, у оквиру Устава Републике Србије, да доносе компромисна решења, којима би Срби и Албанци трасирали бољу сарадњу и заједнички живот у будућности.

4. Посебно је разматран положај Срба у целом региону, потврђена одговорност и посвећеност Србије добробити Срба изван Србије, и посебно је истакнута потреба још веће и значајније сарадње и конкретизације специјалних и паралелних веза које Република Српска има са Србијом, како на пољу, развоја економских односа и инфраструктурних пројеката тако и у сферама културе, уметности и спорта.

5. Сви органи и институције Републике Србије, у јеку мигрантске кризе и дестабилизације региона, препознају регионалну сарадњу, стварање бољих и виших облика заједништва и кооперације са другим земљама у региону као витални државни и национални интерес. Србија ће дати активан допринос томе да мир и економски просперитет у нашем региону постану главне теме, уместо политичких зађевица.

6. Сви присутни су се сагласили да је потребно да у друштву влада отворен, континуиран дијалог о кључним националним питањима, да не постоје табу теме и да је постојање различитости доказ српске толерантности, српске отворености и српске снаге.

7. По усаглашавању основних елемената политике коју морамо да водимо, потребно је постићи највиши степен акционе саборности и јединства у спровођењу политике око које су се сагласили највиши државни органи, Српске православне цркве и САНУ.