Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Непристојне понуде у чет руму

Интернет је постао најбољи пријатељ младих широм планете, а светска статистика сведочи да савремени тинејџери више времена проводе са виртуелним него са „тродимензионалним” пријатељима. Истраживање Европске асоцијације за интерактивни адвертајзинг показало је да млади у узрасту од 16 до 24 године већину свог слободног времена проводе на Интернету, односно да чак 82 одсто њих сурфује мрежом између пет и седам дана у недељи.

Према најновијим истраживањима корпорације „Симантек”, већина родитеља уопште није обавештена о томе колико времена њихова деца проводе на Интернету, а још мањи број њих зна какву врсту „непристојних понуда” они добијају када се прикључе на „мрежу”. О величини родитељских заблуда довољно говори податак да, примера ради, амерички родитељи верују да њихова деца у просеку проведу два сата месечно на Интернету, а истина је да проводе читавих двадесет. И родитељи у Кини сматрају да су им деца „прикачена на мрежу” само два сата месечно, док мали Кинези пред екраном проводе чак четрдесет сати.

Истраживање, којим је обухваћено 7.400 корисника Интернета из целог света, открило је да су деца изложена различитим онлајн понудама и преварама – обраћају им се људи које не познају и траже од њих личне информације, а родитељска опомена „никад не причај са странцем” најчешће престаје да важи.

Стручњак „Симантека” Маријан Мерит истиче да не постоји начин да родитељи забране деци да воде свој „онлајн живот”, али додаје да је њихова одговорност у томе да науче своју децу да никад не дају личне информације и да на вебу користе лажна имена.

Да безличан и анонимни свет Интернета отвара врата разним педофилима, али и трговцима људима, потврђује и истраживање невладине организације „Астра”, која се бави спречавањем трговине људима. Истраживање под називом „Трговина људима – поглед кроз интернет прозор”, спроведено на узорку наше средњошколске популације, открило је да две трећине тинејџера користи Интернет, да половина њих свакодневно четује са виртуелним познаницима, а да четвртина њих има и сталног пријатеља у чет руму. У маси података који сведоче о виртуелним пријатељствима, издваја се цифра од 15 одсто тинејџера који се чују преко телефона са својим другаром и 13 одсто њих који се повремено виђају са својим онлајн пријатељима. Резултати истраживања показали су да чак 38 одсто средњошколаца одлучује да упозна особу са којом комуницира преко Интернета, а исти број доживљава различите непријатности док су „на вези”.

Да би испитали како изгледа четовати са непознатим људима из „ципела” малолетнице, стручњаци „Астре” креирали су виртуелну петнаестогодишњу девојчицу, коју је за педесет сати проведених у чет руму контактирало чак 457 непознатих особа. Виртуелну тинејџерку углавном су контактирале особе мушког пола (у 86 одсто случајева) различитих узраста – од малолетника до мушкараца старијих од педесет година. Оно што је истраживаче посебно забринуло јесте чињеница да је чак трећина њих сексуално узнемиравала девојчицу. После учесталог сексуалног узнемиравања, креирана виртуелна девојчица је у току тих педесет сати четовања имала 20 врло непријатних „разговора” – двоје саговорника јој је врло експлицитно нудило новац за сексуалне услуге, 14 њих је покушавало да оствари своје сексуалне фантазије са њом, а двоје јој је нудило помоћ у остваривању „бољег живота”.

У овој невладиној организацији упозоравају да педофили у оделу трговаца дечјим судбинама полако и систематски стичу поверење оних који крстаре Интернетом, упознају њихове навике, „пецају” их на радозналост својствену тинејџ годинама и у једном тренутку – баце мрежу. А те „удице” веома често имају обличје малих огласа у којима се девојкама нуди посао у манекенским агенцијама, агенцијама за бејби ситерке, хотелима и на прекоокеанским бродовима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.