Замерке Обами да „није патриота”

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 24. фебруара – Човек који жели да преузме власт у Америци није патриота и припада фракцији којој је најважније да је облати – нова је етикета коју овдашњи конзервативни кругови „лепе” Бараку Обами, тренутној „звезди” страначких кампања за председничку номинацију. Успеси илиноиског, демократског, претендента за председника САД толико су, наиме, збунили и узбунили ривале, да они сада настоје да га на разне начине „покопају”, не либећи се ни задавања ниских удараца, у виду примедби да „ није одан својој земљи”.

На једном интернет сајту се чак појавила тврдња да је Обама – „муслиман чији је циљ да разори САД”. Позива се, при том, на околност да му је средње име Хусеин, да је син Кенијца исламских корена, иако је он лично хришћанин, припадник протестантске Уједињене Христове цркве.

На тапету се као личност „климавог родољубља” нашао и због околности – да је скинуо с ревера значку са америчком заставом, која је овде постала готово обавезно обележје имиџа политичара, после терористичких напада 11. септембра 2001. на Њујорк и Вашингтон. Замера му се и што је у једној прилици снимљен како не држи руку на грудима, како се то овде махом чини, за време интонирања националне химне.

Као „шлаг на торту”, ти кругови су узели изјаву његове супруге Мишел да се сада „први пут, откако је одрасла, поносим својом земљом, не само зато што Бараку иде добро (у кампањи) него зато што видим да народ вапије за променом”. Брачни пар Обама је одмах објаснио да се мислило на „политику у САД”, а не на нацију, али пацке нису престале. „Увек сам била и бићу поносна на моју домовину”, изјавила је, у виду критичке реплике, Синди Мекејн, супруга републиканског фаворита Џона Мекејна.

Обама је својевремено објаснио да је поменути беџ скинуо јер га сматра „заменом за истински патриотизам” и да је његов изборни програм „сведочанство патриотизма”. Међу бирачима засад превладава вера у његове речи – досад је добио више гласова него било који претендент у обе странке.

Али, хроничари подсећају да би „патриотска уверљивост” могла да прерасте у један од главних „тестова подобности”. На прошлим председничким изборима баш на том „камену” се саплео демократски кандидат Џон Кери, коме је пребацивано и то што су га „у иностранству, поготову у Европи, подржавали више него Џорџа Буша”.

Противници сада пребацују Обами да није „чист Американац”, да његову победу прижељкују „они који не воле реалну Америку”. Па и да је програмски близак „европском моделу” (који се овде сматра застарелим и неприхватљивим), а да се досад није опробао у спољној политици…

Коментатор „Вашингтон поста” данас, међутим, поручује да би Обама могао да поправи сада прилично лош имиџ Америке у свету, до чега је, по анкетама, бирачима такође веома стало. „Замислите Обамин први председнички пут у иностранство – масе на улицама Москве, Каира, Најробија, Шангаја, Париза, Исламабада. Замислите и прву председничку посету Мекејна истим тим градовима – дочек с поштовањем, али и с можда мало страха. Па реците – који би имиџ учинио Америку јачом и безбеднијом у 21. веку”. И закључује: „Обамино неискуство могло би, парадоксално, да подупре његов кључни аргумент – да може да подари Америци нови старт.”

Искуство је важно, али може да буде и превазиђено, сугерише аутор уз напомену да се свет брзо мења и да, на пример, не помаже више хладноратовски менталитет. „Само у Америци, Мекејн може да води озбиљну председничку кампању као симбол прошлости” (вијетнамски ветеран).

Оригиналности тиме нису исцрпљене. Први пут озбиљну шансу да дође на чело државе има један црнац – и политичар који, за разлику од ривала (Хилари Клинтон у странци и Мекејна у финалу) није гласао за рат против Ирака, поведен на погрешним претпоставкама – Барак Обама.