Без праксе нема ни запослења

– Нико нема морално право да чека државу да му у потпуности реши проблем, па ни млади који највише могу и морају да ураде за проналажење свог посла – поручио је јуче Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја, на скупу „Незапосленост младих – од жеље до каријере, како доћи до посла”.

– Морамо да се запитамо шта послодавац жели од нас, шта треба да понудимо да будемо препознати као озбиљан кандидат – истакао је он, подсећајући да је кључни разлог што млади не добијају посао то што немају праксу.

– Много тога морају да учине држава, привреда, невладин сектор, али и они који траже посао. У Швајцарској се, на пример, од ђака очекује да сами пронађу праксу, али тамо је и понуда велика – додао је министар просвете.

На скупу се могло чути и да је од 37 земаља Европе, Србија заједно са Румунијом и БиХ једна од земља са највећом стопом незапослених међу високообразованима.

– Проблем је у томе што се они који заврше школе и факултете никада нису сусрели с реалним животним проблемима. Јер, на послодавца не оставља утисак само њихова диплома. Зато млади морају више да се ангажују, да иду на курсеве и стекну неформално образовање. Држава треба посебно да помогне онима који желе да покрену сопствени бизнис како би се брже развијали и што пре били у ситуацији да запосле још некога – поручио је Вербић.

Да је у развијеним и мање развијеним земљама, па тако и у Србији, незапосленост младих до 30 година проблем тржишта рада, потврдила је и Неда Милановић, директорка сектора за посредовање у запошљавању и планирању каријере при Националној служби запошљавања.

– Стопа незапослености младих у Србији двоструко је већа у односу на незапосленост опште популације и износи 43,1 одсто. С друге стране, стопа њихове запослености је ниска и износи 15,7 одсто – додала је Милановићева, и подсетила да је на евиденцији НСЗ-а регистровано 186.000 младих. Они чине четвртину од укупног броја особа које су на евиденцији бироа.

– Од укупног броја незапослених младих особа, њих 118.614 први пут тражи запослење. У просеку чекају око две године на посао, чиме улазе у категорију дугорочне незапослености – открила је Милановићева и указала на охрабрујући податак да је учешће младих на евиденцији НСЗ-а у септембру ове године смањено за 5,3 одсто, у односу на исти месец претходне године. 

На БГ сајму запошљавања посао добило 1.200 особа

Сваке године у оквиру БГ праксе више од 600 студената има прилику да стекне радно искуство у државним институцијама и фирмама из Београда, подсетио је Драгомир Петронијевић, председник Савета за запошљавање Скупштине града.

– Ускоро ћемо организовати стручну праксу, а у понуди ћемо имати 120 пракси и 90 радних места. У реализацију овог програма уложили смо 15 милиона динара, док је НСЗ одвојио 5,5 милиона динара – најавио је Петронијевић, подсећајући да је на БГ сајму запошљавања посао нашло 1.200 особа.  

Београдски регион НСЗ-а

– 24.539 незапослених младих на септембарској евиденцији

– 11.669 нашло посао посредством бироа, од јануара до септембра 2015.