Академик који је дирнуо у светињу

 Да није „дирнуо у рану”, огромна већина Срба не би ни знала да одговори на деликатно квиз-питање: ко је председник Српске академије наука и уметности. Овако, износећи своје виђење судбине Косова, др Владимир Костић пре неки дан се сврстао у галерију најпознатијих људи ове земље. Ове године, у априлу месецу, изабран је у првом кругу гласања, као најмлађи кандидат (рођен 1953. године) за првог човека ове 174 година старе институције. Захваљујући на поверењу које му је указано, Костић је тада рекао да је вршење јавне функције данас монументални мазохизам. „Једини осећај који у овом тренутку имам јесте преплављеност страхом. Страх ме је од цивилизације у којој живимо и која код сваке пристојне личности изазива гађење и страх...”

Већина академика је тада рекла да је Владимир Костић добар избор, по годинама које има, по организационим способностима и по жељи да САНУ агилније почне да решава питања која јој предстоје и учествује у друштвеном животу. То се види из његовог програма, рекли су…

Није прошло ни пола године откако је на челу Академије, а његова јавна изјава да је Косово фактички и формално изгубљено за Србију и да је једина политичка мудрост како „са елементима достојанства” напустити Косово, узбуркала је јавност до врења. Питали су се многи шта би било да председник Француске академије наука изађе ноншалантно у јавност са ставом да би требало Корзика и Баскија да се отцепе од Француске Републике. Или да први човек Шпанске академије наука иступи са ставом да би Каталонија требало да се одвоји од његове државе.

Реаговао је председник Србије Томислав Николић, рекавши да је да Костић своје ставове изнео у тренутку када држава „води тешку борбу, упркос страховитим притисцима оних који промовишу независност Косова”. И да је „рекао то и остао жив”.

Николић је потом признао да се залетео у оцени, премијер је Костића позвао на радни састанак о потезима и мерама баш што се тиче Косова И Метохије, а Костић је свима узвратио да неће да дозволи да му неко одређује шта сме да каже, а шта не. Поновио да је то његов лични став, а не став Академије, али је напоменуо је да је из Србије могао да оде „20 пута, за велики новац” и да је одлучио да остане у Србији са својом децом и унуцима.

Владимир Костић је завршио Медицински факултет у Београду 1978, докторирао је 1986. Област његовог рада је неурологија а специјалиста је неуропсихијатрије. Од 1980. ради на Клиници за неурологију Клиничког центра Србије, чији је дугогодишњи директор и начелник Одељења за дегенеративне болести. Редовни је професор Медицинског факултета у Београду а гостујући на универзитетима у Новом Саду и Скопљу. Руководилац је у неколико међународних научних пројеката. Члан је, између осталог, Америчке неуролошке академије, Краљевског медицинског друштва Велике Британије, Интернационалног друштва за поремећаје моторике, Интернационалне неуропсихијатријске асоцијације…