Дом новинара још увек на суду

 Више од десет година траје спор између новинарских удружења o згради Дома новинара у Ресавској улици у Београду. Док Удружење новинара Србије (УНС) сматра да је једини власник зграде, Независно удружење новинара Србије (НУНС) тврди да и они имају право над том имовином. У спору који је вођен пред три судске инстанце, судови су донoсили одлукe у корист УНС-а. Међутим, пре три године Апелациони суд одлучио је другачије и зграда је проглашена заједничким власништвом. Ово решење није било прихватљиво за УНС, који је тада говорио да је пресуда донета на основу „морално-политичких, а не правних критеријумима”.

Због тога је ово удружење затражило и добило ревизију пресуде. У току је поновно саслушавање сведока.

Битку за Дом новинара пратило је, најпре, усељавање НУНС-а уз полицијску пратњу, потом је уследио захтев УНС-а за њихово исељење. Било је и ниских удараца, попут НУНС-овог захтева правобранилаштву да се УНС-у одузме и пословни простор у центру Београда… Данас оба удружења живе под истим кровом, али на различитим спратовима и срећу се на судским рочиштима.

Зашто је тешко утврдити чији је Дом новинара?

Адвокат НУНС-а Срђан Глиго, из адвокатске канцеларије Вуковић и партнери, објашњава да је кључ за решавање овог случаја одговор на питање како је то удружење настало. Уједно то је и „камен спотицања”, будући да оба удружења имају другачије тумачење.

Према речима нашег саговорника НУНС је настао „одвајањем уз оснивање”.

– Део новинара УНС-а је, борећи се против нелегално изабраног руководства удружења у периоду државне репресије над новинарима, донео одлуку да се одвоји од УНС-а и оснује ново удружење – НУНС. Они су то учинили да заштите новинарску професију и остваре циљеве које је дотадашње јединствено новинарско удружење имало, дакле да заштите новинарско удружење од прорежимског руководства. У питању је статусна промена и о томе постоје докази – тврди Глиго и подсећа да је зграду у Ресавској направила београдска секција Југословенског новинарског удружења, са циљем да служи интересима новинарске професије и свим будућим генерацијама новинара.

Адвокат НУНС-а сматра да је споран и начин на који је УНС превео право коришћења у право својине, јер су прописи који то омогућавају донети много касније.

Међутим, генерални секретар УНС-а Нино Брајовић тврди да је формулацију „издвајање уз оснивање” први први пут чуо 2011. године, када је тужилац преиначио тужбу, иако је НУНС настао још 1994. године. Брајовић додаје и да никада није пронашао ниједан документ који сведочи о томе да је тражено издвајање дела УНС-а како би се основало ново удружење.

– На списку оснивача НУНС-а има и имена који никада нису били наши чланови. Неоспорно је да је реч је о једном новом удружењу које нема континуитет, па не може да има ни имовински континуитет. Уз све то не постоји ниједан закон који каже да неко може да стекне заједничку имовину на тај начин. Она се стиче правним послом, законом, наслеђивањем, што НУНС не испуњава – појашњава Брајовић.
У покушајима да оствари право на имовину у Ресавској улици, НУНС је тражио и оцену уставности закона по којем је УНС-у ушао у Дом новинара. А водио је и парницу како би супарничком удружењу оспорио књижење имовине. У оба случаја одлука је била у корист УНС-а.

Брајовић подсећа да је његово удружење у спорној згради од 1979. године, када им је „лекс специјалисом” враћена на коришћење и располагање.

– Наша укњижба је чиста као суза. Располагање друштвеном имовином је замена за власништво која је тада пружала могућност и да је отуђите. Затим смо као грађанско правно лице по закону добили право да имовину укњижимо као власништво. Републичко јавно правобранилаштво утврдило је да нисмо ништа друго урадили него спровели законску одредбу која је тада била на снази – каже генерални секретар УНС-а.

Брајовић као доказ да се НУНС није издвојио већ настао наводи и податак према којем је то удружење било регистровано као друштвена организација, док се УНС водио као грађанско правно лице.

– Тако регистровани они тада нису ни имали право на имовину. Претпостављам да су то урадили да би могли да оснују своје предузеће, односно Медија центар. Али онда се поставља питање како су постали друштвена организација, ако су се издвојили из удружења грађана – пита Брајовић.
Он подсећа и на то да је УНС неколико пута покушао да спор реши ван суда, уз договор, као и да никада нису оспорили право колегама из НУНС-а да користе Дом новинара бесплатно. Као што је то и сада случај.