Dom novinara još uvek na sudu

 Više od deset godina traje spor između novinarskih udruženja o zgradi Doma novinara u Resavskoj ulici u Beogradu. Dok Udruženje novinara Srbije (UNS) smatra da je jedini vlasnik zgrade, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) tvrdi da i oni imaju pravo nad tom imovinom. U sporu koji je vođen pred tri sudske instance, sudovi su donosili odluke u korist UNS-a. Međutim, pre tri godine Apelacioni sud odlučio je drugačije i zgrada je proglašena zajedničkim vlasništvom. Ovo rešenje nije bilo prihvatljivo za UNS, koji je tada govorio da je presuda doneta na osnovu „moralno-političkih, a ne pravnih kriterijumima”.

Zbog toga je ovo udruženje zatražilo i dobilo reviziju presude. U toku je ponovno saslušavanje svedoka.

Bitku za Dom novinara pratilo je, najpre, useljavanje NUNS-a uz policijsku pratnju, potom je usledio zahtev UNS-a za njihovo iseljenje. Bilo je i niskih udaraca, poput NUNS-ovog zahteva pravobranilaštvu da se UNS-u oduzme i poslovni prostor u centru Beograda… Danas oba udruženja žive pod istim krovom, ali na različitim spratovima i sreću se na sudskim ročištima.

Zašto je teško utvrditi čiji je Dom novinara?

Advokat NUNS-a Srđan Gligo, iz advokatske kancelarije Vuković i partneri, objašnjava da je ključ za rešavanje ovog slučaja odgovor na pitanje kako je to udruženje nastalo. Ujedno to je i „kamen spoticanja”, budući da oba udruženja imaju drugačije tumačenje.

Prema rečima našeg sagovornika NUNS je nastao „odvajanjem uz osnivanje”.

– Deo novinara UNS-a je, boreći se protiv nelegalno izabranog rukovodstva udruženja u periodu državne represije nad novinarima, doneo odluku da se odvoji od UNS-a i osnuje novo udruženje – NUNS. Oni su to učinili da zaštite novinarsku profesiju i ostvare ciljeve koje je dotadašnje jedinstveno novinarsko udruženje imalo, dakle da zaštite novinarsko udruženje od prorežimskog rukovodstva. U pitanju je statusna promena i o tome postoje dokazi – tvrdi Gligo i podseća da je zgradu u Resavskoj napravila beogradska sekcija Jugoslovenskog novinarskog udruženja, sa ciljem da služi interesima novinarske profesije i svim budućim generacijama novinara.

Advokat NUNS-a smatra da je sporan i način na koji je UNS preveo pravo korišćenja u pravo svojine, jer su propisi koji to omogućavaju doneti mnogo kasnije.

Međutim, generalni sekretar UNS-a Nino Brajović tvrdi da je formulaciju „izdvajanje uz osnivanje” prvi prvi put čuo 2011. godine, kada je tužilac preinačio tužbu, iako je NUNS nastao još 1994. godine. Brajović dodaje i da nikada nije pronašao nijedan dokument koji svedoči o tome da je traženo izdvajanje dela UNS-a kako bi se osnovalo novo udruženje.

– Na spisku osnivača NUNS-a ima i imena koji nikada nisu bili naši članovi. Neosporno je da je reč je o jednom novom udruženju koje nema kontinuitet, pa ne može da ima ni imovinski kontinuitet. Uz sve to ne postoji nijedan zakon koji kaže da neko može da stekne zajedničku imovinu na taj način. Ona se stiče pravnim poslom, zakonom, nasleđivanjem, što NUNS ne ispunjava – pojašnjava Brajović.
U pokušajima da ostvari pravo na imovinu u Resavskoj ulici, NUNS je tražio i ocenu ustavnosti zakona po kojem je UNS-u ušao u Dom novinara. A vodio je i parnicu kako bi suparničkom udruženju osporio knjiženje imovine. U oba slučaja odluka je bila u korist UNS-a.

Brajović podseća da je njegovo udruženje u spornoj zgradi od 1979. godine, kada im je „leks specijalisom” vraćena na korišćenje i raspolaganje.

– Naša uknjižba je čista kao suza. Raspolaganje društvenom imovinom je zamena za vlasništvo koja je tada pružala mogućnost i da je otuđite. Zatim smo kao građansko pravno lice po zakonu dobili pravo da imovinu uknjižimo kao vlasništvo. Republičko javno pravobranilaštvo utvrdilo je da nismo ništa drugo uradili nego sproveli zakonsku odredbu koja je tada bila na snazi – kaže generalni sekretar UNS-a.

Brajović kao dokaz da se NUNS nije izdvojio već nastao navodi i podatak prema kojem je to udruženje bilo registrovano kao društvena organizacija, dok se UNS vodio kao građansko pravno lice.

– Tako registrovani oni tada nisu ni imali pravo na imovinu. Pretpostavljam da su to uradili da bi mogli da osnuju svoje preduzeće, odnosno Medija centar. Ali onda se postavlja pitanje kako su postali društvena organizacija, ako su se izdvojili iz udruženja građana – pita Brajović.
On podseća i na to da je UNS nekoliko puta pokušao da spor reši van suda, uz dogovor, kao i da nikada nisu osporili pravo kolegama iz NUNS-a da koriste Dom novinara besplatno. Kao što je to i sada slučaj.