Спортискиње у језичкој арени

У готово свим функционалним стиловима спортског регистра српског језика проналазимо обиље именица женског рода – суфиксалних именичких изведеница женског рода које имају значење професионалног и друштвеног статуса жена у спорту. Штампани и електронски медији редовно нас извештавају о активностима наших одбојкашица, кошаркашица, атлетичарки, кајакашица, теквондисткиња, тенисерки, рукометашица, каратисткиња, гимнастичарки, фудбалерки. 

У разговору са студенткињама Факултета за спорт из Новог Београда сазнајемо да је дијапазон спортских феминина (именица женског рода) још шири и богатији – младе даме са поносом истичу да су кик-боксерке, мачевалкиње, скакачице увис, стрелкиње, стреличарке, ски­ја­шице на води, стонотенисерке. 

Поред речи које означавају спортисткиње учес­нице у спор­тским так­ми­чењима, у срп­ском језику су присутни и феминини који означавају титуле и занимања ко­је жене имају у области спорта у ширем смислу (нпр. директорке, саветнице, (пот)председнице клубова и спортских тела; наставнице, професорке, научне спортске раднице и сараднице у спортским образовним институцијама, заводима, надлежном министарству и установама сродног типа).

Иако степен и облик укључености наведених спортских феминина у језички систем није у потпуности исти, у прилог позитивној оцени њихове нормативне прихватљивости треба истаћи неколико њихових битних одлика. Као прво, ове именице настале су у оквиру устаљеног творбеног процеса мовирања у српском језику – ћорићевски речено, додавањем моционих суфикса на мушке корелативе као мотивне речи. 

Као друго, њихов настанак резултат је стварне потребе за именовањем нових појава и појмова у српском језику; спортски феминини о којима говоримо нису производ језичког инжењеринга и инсистирања на увођењу именица женског рода за особе женског пола по сваку цену, а са циљем стварања тзв. родно сензитивног језика. 

Настанак и употреба поменутих спортских феминина, дакле, микролингвистички и социолингвистички су оправдани. Штавише, у потпуности су сагласни са одлуком број 60 Одбора за стандардизацију српског језика у којој стоји да „облике женског рода за именице које значе професије треба употребљавати тамо где је њихова употреба у складу са постојећом нормом  и добром језичком праксом“. 

Уважавајући препоруку аутора Нормативне граматике српскога језика, према којој функционално-стилску прихватљивост сваког фемининатива-неологизма ипак треба разматрати понаособ, као и став Одбора за стандардизацију српског језика да „граматичка категорија женског рода није једино средство за обезбеђивање видљивости жена у српском или било ком другом језику, нити пак може утицати на дискриминацију или равноправност жена“, поново се враћамо спортисткињама. 

Самим својим присуством у спорту, а поготово врхунским резултатима које постижу, спортисткиње су те које широм отварају врата и језику и јавности да са жељом и потребом творе и користе нове социјалне феминине у овој области. На овај начин, оне су праве жене борци за већу видљивост жене у спорту, језику и друштву уопште. 

Борећи се, дакле, и побеђујући у спортским аренама, све наше спортисткиње истовремено се боре и побеђују и у језичкој арени – данас са лакоћом и правом кажемо да је Ивана Шпановић наша атлетичарка, односно троскокашица и скакачица у даљ; да је Тања Јелача бацачица копља; да су Јасна Шекарић и Зорана Аруновић стрелкиње; да су сестре Молдован кајакашице, односно кануисткиње; да је Милица Мандић теквондисткиња... 

Ускоро се надамо и „неким новим клинкама“ – скакачицама у воду, санкашицама, мотоциклисткињама, ронитељкама на дах. Укратко, омогућавањем веће заступљености жена у свим спортским сегментима нашег друштва, ми на најквалитетнији могући начин негујемо и наш језик и наш спорт и наше жене.

Професор Факултета за спорт Универзитета Унион – Никола Тесла