Курди одређују резултат избора у Турској

Када турски грађани сутра изађу на биралишта све очи биће уперене у прокурдску Народну демократску партију (ХДП) која ће, по свој прилици, бити језичак на ваги који ће одредити даљи политички курс Анкаре. Након што је у јуну прешао цензус од десет посто за улазак у парламент (освојио 13 одсто гласова) ХДП је умногоме помрсио планове председнику Реџепу Тајипу Ердогану да у земљи спроведе прелазак са парламентарног на председнички систем. За такав наум било би му неопходно 330 скупштинских места, што му јунски избори нису донели. Уместо тога суочио се са великим падом гласова, а његова Партија правде и развоја (АКП) остала је без већине први пут за 13 година.

У Анкари и Истанбулу политичке партије одржавају последње предизборне скупове, док више од три милиона Турака, који живе и раде у иностранству, у амбасадама и конзулатима широм света већ увелико гласају. На ванредним парламентарним изборима, који се одржавају сутра, учествује 16 партија и десетак кандидата за независне посланике. Право гласа има више од 55 милиона грађана.

„Ко ће формирати нову владу Турске”, питање је које се већ данима може чути на сваком кораку: међу политичарима, у медијима, међу грађанима у свакодневним контактима. На њега није лако одговорити, чак се говори и о новим ванредним изборима, што изазива велику забринутост поготово међу привредницима који апелују на лидере партија да коначно изведу земљу из вишемесечног политичког ћорсокака какав се одавно не памти.

Како се гласање примиче, анкете збуњују јавност. Према најновијем истраживању, које је спровела компанија „Адил и Гур”, владајућа Партија правде и развоја (АКП) добиће 47 одсто гласова, шест процената више него у јуну. Према важећем пропорционално већинском изборном систему то ће јој бити довољно да освоји 285 до 290 од укупно 550 места у парламенту и да сама формира владу.

Све друге анкете, мање-више, најављују репризу јунских парламентарних избора. Према њима досад владајући АКП сигурно ће опет освојити највише гласова, али недовољно да би могао сам да формира кабинет. Изненађења се наравно не могу искључити, поготово што се барата и са нарученим истраживањима како би се збунили политички противници. Праг парламента ће прескочити и социјалдемократска Републиканска народна партија (ЏХП), десничарска Партија националистичке акције (МХП), као и прокурдска Народна демократска партија (ХДП).

„Немојте да ме остављате Девлету Бахчелију ( МХП) и Кемалу Килчдароглуу (ЏХП), дајте свој глас АКП. Турској је потребна наша једнопартијска влада”, апелује на грађане вршилац дужности премијера и лидер АКП Ахмет Давутоглу. „Уколико на недељним изборима буду слични резултати као 7. јуна ми ћемо највероватније опет разговарати о поновном изласку на биралишта”, изјавио је потпредседник АКП-а Мехмат Али Шахин, који је 13 година био сам на власти.

На редовним изборима 7. јуна происламистички АКП освојио је 41 одсто гласова (258 од укупно 550 места у парламенту), социјалдемократски ЏХП – 25 одсто (125), десничарски МХП 16 одсто (80) и прокурдски ХДП 13 одсто (79). Покушај да се формира коалициони савез није успео, пошто председник Ердоган, који је основао АКП, очигледно не жели ни са ким да дели власт. Он сада покушава да обезбеди апсолутну већину у парламенту, како би могао да измени устав и да уведе, уместо досадашњег парламентарног, председнички систем владавине.„Ово је  највећа политичка криза у историји републике. У овом тренутку није јасно ко влада земљом: премијер односно влада или председник Ердоган”, истиче лидер опозиције Киличдароглу. Према слову устава, Турска је парламентарна демократија, док је шеф државе полупротоколарна личност. Харизматични Ердоган се од првог дана не мири с том позицијом, поготово што је он први председник кога су у августу 2014. године грађани директно изабрали, а не као његове претходнике посланици у парламенту. Он сада не крије своје амбиције, мада су против тога све парламентарне партије јер се плаше његове диктаторске владавине коју је показао и у последњем премијерском мандату.

У АКП се надају да ће овог пута успети да освоје најмање 276 места у парламенту и да ће сами формирати нову владу. Исламисти рачунају да ће после обнављања оружаних борби против „курдских терориста” (забрањена Радничка партија Курдистана – ПКК) придобити наклоност националиста. Рачуна се такође и на гласове прокурдског ХДП-а који у влади оптужују да има упориште у забрањеној сепаратистичком и терористичком ПКК. У тој странци упорно демантују те тврдње.

„ПКК треба да одложи оружје, а нова влада мора одмах после недељних избора да обнови преговоре како би се пронашло мирно решење курдског проблема”, каже један од лидера ХДП-а Селахатин Демирташ.

До краја се не може искључити ни формирање коалиционе владе, уколико Давутоглу и Ердоган не обезбеде апсолутну већину у парламенту. У том случају, према оценама политичких аналитичара у Анкари, у нови кабинет би, уз АКП, највероватније ушао радикални десничарски МХП пошто две странке, и поред великих разлика, имају политичке програме који би се могли помирити.