Преса за шприцеве

До средине идуће године у 78 здравствених установа у Србији биће инсталирани апарати за стерилизацију медицинског отпада који је до сада одлаган у контејнере заједно са комуналним отпадом и одвожен на депоније. Уређаји за стерилизацију шприцева, вате, газе, завоја, инфузионих инструмената, скалпела и осталог употребљеног болничког материјала стигли су у пет болница – у Београду, Суботици, Шапцу, Крушевцу и Зајечару. У београдским болницама биће постављено укупно 15 парних стерилизатора.

Уређаји, вредни 7,5 милиона евра, које нам је поклонила Европска агенција за реконструкцију, раде на пару и дезинфикују употребљени медицински материјал. Овако третиран инфективни медицински отпад као безопасан може да се одлаже на комуналне депоније. Уз ове уређаје болнице и домови здравља добиће возило и затворене контејнере за одлагање отпада.

Саша Драгин, министар заштите животне средине, најавио је да ће једна од мера решавања питања отпада у Србији бити пооштравање казнене политике, не само кроз повећање износа казни, већ и повећањем броја дела за која се могу изрећи казне за привредни преступ и прекршај. Ово министарство укључено је у решавање тог горућег проблема с обзиром на то да се медицински отпад из болница и домова здравља одлагао мимо свих стандарда и правила угрожавајући околину и здравље људи.

Према процени Економске комисије Уједињених нација, у Србији се годишње произведе око 460.000 тона опасног медицинског отпада. Досадашње процене, рађене на основу података о количинама требованог санитетског материјала, хемикалија, лабораторијских реагенаса, лекова и обиласка здравствених установа, кажу да се у Београду годишње произведе 2.314 тона медицинског отпада.

Александар Весић, помоћник министра заштите животне средине, скреће пажњу на фармацеутски отпад као посебну категорију медицинског отпада. Њега чине лекови са истеклим роком трајања. Зато што немамо депоније и постројења за третман хемијског и фармацеутског отпада, овај опасан материјал се извози на одлагање у земље Европске уније путем овлашћених предузећа, уз дозволу Министарства заштите животне средине.

По његовим речима, од укупно насталог отпада из медицинских установа и свих активности на заштити здравља људи, готово 80 одсто чини општи који се може поредити са комуналним отпадом, односно отпадом из домаћинства. Преосталих 20 одсто отпада чине опасни материјали који могу бити инфективни, токсични или радиоактивни.

Оштри инструменти (шприцеви, одбачени скалпели, игле и слично) чине око један одсто од укупне количине произведеног отпада.

Хемикалије (растварачи и дезинфекциона средства) и лекови (са истеклим роком трајања, неискоришћени или контаминирани, као и метаболити, вакцине и серуми) чине око три одсто укупног произведеног медицинског отпада.

Генотоксични отпад (високоопасни, мутагени, тератогени или канцерогени), радиоактивне материје и отпад који садржи тешке метале чине око један одсто од укупно произведеног медицинског отпада.

Ради поређења, треба рећи да високоразвијене земље производе до шест килограма опасног медицинског отпада по особи годишње. У већини неразвијених земаља и земаља у транзицији нема раздвајања медицинског отпада на инфективни и неинфективни. У тим земљама укупан опасан медицински отпад креће се од 0,5 до три килограма по особи годишње.

Ред у овој области требало би да донесе и Нацрт закона о управљању отпадом, који је у скупштинској процедури. За здравствене установе нови закон ће прописати обавезу разврставања отпада на месту настанка на опасан и неопасан, затим, што је веома важно, обавезу израде плана управљања отпадом и именовања одговорног лица за управљање отпадом. План управљања отпадом у објектима здравствене заштите у којима се годишње производе више од 500 килограма опасног отпада одобрава Министарство здравља у сарадњи са Министарством заштите животне средине.