Како учи Европа, а како Србија

Програм Европске комисије под називом „Еуридика” више од две деценије обавља упоредна истраживања образовних система у Европи, а први пут су ове године представљени и подаци из Србије.

У извештају за 2014/2015. назначено је да је специфичност Србије могућност да се у срединама где је у званичној употреби језик националне мањине оформе одељења у којима се настава одвија на том језику. У школама у којима се настава одвија на српском, ученици припадници мањина могу да изаберу часове на свом језику. Као изузетак у Европи, Србија се наводи и по верској и настави грађанског васпитања, коју ученици бирају у првом разреду, са могућношћу да замене предмете у петом или да наставе са истим до краја основне школе.

Као специфични предмети које уче српски ђаци, а које бирају школе, наводе се и национална традиција, руке у тесту, креативно писање... (од првог до четвртог разреда), као и свакодневни живот у прошлости, шах, занати, хор, вајање... (од петог до осмог разреда).

Србија се издваја и у делу који се односи на необавезни наставни програм, у оквиру којег школе организују допунске часове, додатну наставу и ваннаставне садржаје попут волонтирања, спорта или хуманитарних активности...

У Финској на пример, у чији се образовни систем по мишљењу многих ваља угледати, школе могу да одаберу да ли ће деца већ од првог разреда учити стране језике. У нашим школама, страни језик се учи од првог разреда, а од петог ђаци имају могућност да бирају и дуги страни језик. Међутим, како је већ писао наш лист, 95 oдсто ђака бира енглески, док је настава другог страног језика потпуно запостављена, а деца излазе из школа чак и без основног знања језика који није енглески.

У Финској се као предмети уче и домаћа економија, вођење и саветовање, а и школе морају да понуде додатне часове за физичко васпитање, уметност, музику и занате. У Шведској ученици могу да се пријаве за учење знаковног језика, а у Холандији, 80 одсто ученика има други страни језик као обавезни предмет.

Посебно је занимљиво оно што су истраживачи у овом извештају назвали – флексибилност времена. У једном броју земаља, централне образовне власти наведу само укупан број часова за одређени предмет кроз један или више разреда, без јасне назнаке колико часова треба да се реализује у одређеним разредима (вертикална флексибилност). У Шведској, примера ради, ђаци од 1. до 9. разреда треба да имају укупно 1.020 часова, а локалне власти одређују како ће они бити распоређени по разредима.

Друга варијанта (хоризонтална флексибилност) јесте када централне власти утврде укупан број часова за одређени број обавезних предмета, али само за један разред. У Италији су тако одредили да прваци имају 792 часа посвећена писању и литератури, математици, природним, друштвеним наукама, физичком васпитању, уметности и технологији. Школе или локалне власти одлучују како ће те часове поделити по предметима.

Корак напред су отишле Холандија, Финска, Исланд и Пољска, земље у којима школе могу да комбинују и ученицима понуде обе варијанте.

------------------------------------------------------------------------------------------------

Аустријски ђаци имају највише часова математике

Математика заузима око 15 одсто укупнoг фонда часова у већини земаља. Једино је у Аустрији ово предмет који деца највише уче у школи. Број обавезних часова дефинишу централне просветне власти, као и у Србији, али унутар тих задатих оквира, локалне власти, школе и ђаци имају слободу да изаберу предмете и време које посвећују обавезним часовима.