Музичка дипломатија

Долазак Њујоршке филхармоније у Пјонгјанг догађај је какав се не памти у историји „последње стаљинистичке земље на свету”, како западни медији описују Северну Кореју. Међутим, јужно од границе која дели завађене суседе на заједничком полуострву, амерички државни секретар Кондолиза Рајс хвалила је извођење Бетовена на инаугурацији новог јужнокорејског председника. Музички образована шефовица америчке дипломатије дошла је да подржи прозападног председника Ли Мјунг Бака, који заговара чврст став према Пјонгјангу, и још пре поласка на азијску турнеју изразила је сумњу у то да „слушање Дворжака може нешто да промени у Северној Кореји”.

У Великом позоришту источног Пјонгјанга, где се обично изводе опере са темом борбе против империјалистичког тлачитеља, њујоршки оркестар одржаће вечерас концерт на званичан позив Северне Кореје, земље коју је Вашингтон сврставао у „осовине зла”. Две земље немају дипломатске односе.

Делегацију од 300 музичара Би-Би-Си описује као највеће америчко присуство на северном делу полуострва од Корејског рата који се завршио 1953. Пјонгјанг је уложио велики труд да буде добар домаћин, па чак није било ни уобичајених антиамеричких протеста на улицама, рекао је Асошиејтид пресу извршни директор Филхармоније Зарин Мехта, рођени брат чувеног диригента Зубина Мехте.

Америчка администрације је одобрила ово гостовање оркестра, које је изазвало различите коментаре. По једнима, то ће макар бити прилика да Севернокорејци чују нешто из спољашњег света, док други сматрају да је концерт пропагандни поен за Ким Џонг Ила и да је Пјонгјангу указано поштовање које не заслужује.

Амерички представник у преговорима шесторке за денуклеаризацију Северне Кореје Кристофер Хил подржао је ову „симфонијску дипломатију” као сигнал да је Север „почео да излази из љуштуре”. Ако им се не свиђа оно што говоримо, можда им се свиди како свирамо, рекао је Хил.

САД имају дуг историјат „екскурзија” којима се топи лед на политички незгодном терену, подсећа Би-Би-Си.

Реномирани оркестар, који по оценама аналитичара представља оличење америчких вредности и „благе силе”, током хладног рата имао је улогу културног емисара, гостујући у Совјетском Савезу и земљама његовим „сателитима”.

Концерт ће, на инсистирање Њујоршке филхармоније, почети америчком химном, а на програму су, поред осталих, дела Дворжака и Гершвина.

Да би концерт био доступан што већем броју грађана, гости су тражили да се преноси преко телевизије, што су власти прихватиле.

Догађај је изазвао поређења са „пингпонг дипломатијом” између САД и Кине 1971, када су амерички стонотенисери позвани у Кину као прва група Американаца која је крочила у земљу од комунистичког преврата. Годину дана касније Ричард Никсон је отишао у историјску посету Пекингу.

Ј. К.