Лекари без болница

– Да ли сте нас намерно бомбардовали зато што смо, између осталих, лечили и рањене талибане – питали су Лекари без граница америчке власти на конференцији за новинаре у Кабулу нешто више од месец дана након што је Пентагон гађао њихову болницу у Авганистану.

Хуманитарци су подсетили јавност да САД још нису јасно одговориле зашто су почетком октобра напале њихову клинику у Кундузу, усмртивши при том 30 медицинских радника и пацијената. Чекајући објашњење из Вашингтона, организација је, како преноси „Њујорк тајмс”, наговестила да је за Пентагон очигледно постала легитимна мета због тога што је неговала ненаоружане талибане, на шта су их обавезивала етичка правила професије и међународно право.

Међународно право забрањује напад на болнице у ратним зонама, али амерички бомбардери те ноћи нису знали за Женевску конвенцију. – Да ли је наша болница изгубила заштићени статус у очима војних снага и, ако јесте, зашто – упитао је генерални директор Кристофер Стоукс.

Рањени учесници сукоба, па и талибани, који затраже медицинску помоћ престају да буду третирани као војници. Не пружити им здравствену заштиту јесте ратни злочин, баш као што је ратни злочин напад на цивиле, а у поменутој клиници налазило се око 300 људи. Међу пацијентима је било и повређених талибана, али и рањених авганистанских војника.

– Према правилима ратовања, ово је било незаконито. Не смете бомбардовати болницу – истакао је Стоукс, понављајући захтев да међународно тело испита његове оптужбе да су Американци прекршили међународно хуманитарно и ратно право. Лекари су се после напада повукли из једине болнице у области којој припада Кундуз.

Председник Барак Обама извинио се због напада, али није прихватио да Међународна хуманитарна комисија за утврђивање чињеница, установљена на основу Женевске конвенције, испита случај. Вашингтон је у једном тренутку истакао да је комплекс гађан зато што су се у њему налазили наоружани талибани. Лекари без граница тврде, а то потврђују и сведоци из Кундуза, да се нигде на тој локацији нису налазили наоружани борци. Женевска конвенција забрањује офанзиву на болнице, за које истиче да „никако не могу бити мете напада”, чак ни ако лече рањене борце. Болнице губе имунитет ако се из њих изводе напади, то јест „врше радње штетне по непријатеља”, при чему се изричито наводи да се под тим радњама не подразумева лечење војника. Организација истиче да се нигде у њеној близини нису водиле борбе, али чак и да јесу, атак на 300 цивила, од којих су најнесрећнији горели у болничким постељама и инвалидским колицима и на операционим столовима, свакако би била претерана употреба силе и ратни злочин. 

Трагедија их је задесила иако су медицински радници јасно на згради означили да је у питању здравствена установа и упркос томе што су неколико дана пре удара доставили НАТО-у и војсци САД прецизне координате. Звали су америчку војску и за време напада, али су бомбе наставиле да падају још пола сата након што је САД јављено да гађају лекаре и пацијенте.

Пентагон је једно време тврдио да је посреди била грешка, али Стоуксова открића сведоче да је мета ипак била прецизно одређена. Он каже да су неколико дана пре бомбардовања његове колеге у Кундузу примиле мејл од војног званичника из САД који их је питао да ли се код њих скривају талибани. Одговорили су му да су унутра пацијенти: цивили и ненаоружани рањени борци, и талибани и војници снага Кабула. Два милитанта су вероватно била високо позиционирана у својој групи, обелоданио је Стоукс, што би могло да значи да је напад на клинику одобрен због њих двојице. Случај помало подсећа на акције израелске војске која је прошле године у Гази сравњивала куће и зграде у којима се налазило неколико хамасоваца. Хјуман рајтс воч је те нападе назвао ратним злочином објашњавајући да ликвидирање неколицине бораца „тешко може да оправда брисање читаве породице”.

Оптужбе које износе Лекари без граница јесу исте оне оптужбе због којих је Хашки трибунал изрицао пресуде учесницима рата на простору бивше Југославије. Такав је и злочин на пољопривредном добру Овчара код Вуковара, где су српске снаге 1991. убиле 193 ратна заробљеника покупљена из градске болнице.

Лекари без граница су упорни и привукли су велику пажњу јер су убијени њихови запослени, хуманитарци угледне организације са седиштем у Европи, што није био случај са 40 невољника на авганистанској свадби који су 2002. побијени у налетима авијације САД. Засад делује да неће одустати и поред тога што САД не признају Међународни кривични суд ни поменуту комисију. Израелски адвокат Јорам Шефтел је још поводом израелских операција у Гази 2009. лепо објаснио да само слабе државе попут Србије или Руанде завршавају у Хагу, а „када исте или сличне злочине врши неко ко припада јаким државама, он никада не бива приведен правди”.