Lekari bez bolnica

– Da li ste nas namerno bombardovali zato što smo, između ostalih, lečili i ranjene talibane – pitali su Lekari bez granica američke vlasti na konferenciji za novinare u Kabulu nešto više od mesec dana nakon što je Pentagon gađao njihovu bolnicu u Avganistanu.

Humanitarci su podsetili javnost da SAD još nisu jasno odgovorile zašto su početkom oktobra napale njihovu kliniku u Kunduzu, usmrtivši pri tom 30 medicinskih radnika i pacijenata. Čekajući objašnjenje iz Vašingtona, organizacija je, kako prenosi „Njujork tajms”, nagovestila da je za Pentagon očigledno postala legitimna meta zbog toga što je negovala nenaoružane talibane, na šta su ih obavezivala etička pravila profesije i međunarodno pravo.

Međunarodno pravo zabranjuje napad na bolnice u ratnim zonama, ali američki bombarderi te noći nisu znali za Ženevsku konvenciju. – Da li je naša bolnica izgubila zaštićeni status u očima vojnih snaga i, ako jeste, zašto – upitao je generalni direktor Kristofer Stouks.

Ranjeni učesnici sukoba, pa i talibani, koji zatraže medicinsku pomoć prestaju da budu tretirani kao vojnici. Ne pružiti im zdravstvenu zaštitu jeste ratni zločin, baš kao što je ratni zločin napad na civile, a u pomenutoj klinici nalazilo se oko 300 ljudi. Među pacijentima je bilo i povređenih talibana, ali i ranjenih avganistanskih vojnika.

– Prema pravilima ratovanja, ovo je bilo nezakonito. Ne smete bombardovati bolnicu – istakao je Stouks, ponavljajući zahtev da međunarodno telo ispita njegove optužbe da su Amerikanci prekršili međunarodno humanitarno i ratno pravo. Lekari su se posle napada povukli iz jedine bolnice u oblasti kojoj pripada Kunduz.

Predsednik Barak Obama izvinio se zbog napada, ali nije prihvatio da Međunarodna humanitarna komisija za utvrđivanje činjenica, ustanovljena na osnovu Ženevske konvencije, ispita slučaj. Vašington je u jednom trenutku istakao da je kompleks gađan zato što su se u njemu nalazili naoružani talibani. Lekari bez granica tvrde, a to potvrđuju i svedoci iz Kunduza, da se nigde na toj lokaciji nisu nalazili naoružani borci. Ženevska konvencija zabranjuje ofanzivu na bolnice, za koje ističe da „nikako ne mogu biti mete napada”, čak ni ako leče ranjene borce. Bolnice gube imunitet ako se iz njih izvode napadi, to jest „vrše radnje štetne po neprijatelja”, pri čemu se izričito navodi da se pod tim radnjama ne podrazumeva lečenje vojnika. Organizacija ističe da se nigde u njenoj blizini nisu vodile borbe, ali čak i da jesu, atak na 300 civila, od kojih su najnesrećniji goreli u bolničkim posteljama i invalidskim kolicima i na operacionim stolovima, svakako bi bila preterana upotreba sile i ratni zločin. 

Tragedija ih je zadesila iako su medicinski radnici jasno na zgradi označili da je u pitanju zdravstvena ustanova i uprkos tome što su nekoliko dana pre udara dostavili NATO-u i vojsci SAD precizne koordinate. Zvali su američku vojsku i za vreme napada, ali su bombe nastavile da padaju još pola sata nakon što je SAD javljeno da gađaju lekare i pacijente.

Pentagon je jedno vreme tvrdio da je posredi bila greška, ali Stouksova otkrića svedoče da je meta ipak bila precizno određena. On kaže da su nekoliko dana pre bombardovanja njegove kolege u Kunduzu primile mejl od vojnog zvaničnika iz SAD koji ih je pitao da li se kod njih skrivaju talibani. Odgovorili su mu da su unutra pacijenti: civili i nenaoružani ranjeni borci, i talibani i vojnici snaga Kabula. Dva militanta su verovatno bila visoko pozicionirana u svojoj grupi, obelodanio je Stouks, što bi moglo da znači da je napad na kliniku odobren zbog njih dvojice. Slučaj pomalo podseća na akcije izraelske vojske koja je prošle godine u Gazi sravnjivala kuće i zgrade u kojima se nalazilo nekoliko hamasovaca. Hjuman rajts voč je te napade nazvao ratnim zločinom objašnjavajući da likvidiranje nekolicine boraca „teško može da opravda brisanje čitave porodice”.

Optužbe koje iznose Lekari bez granica jesu iste one optužbe zbog kojih je Haški tribunal izricao presude učesnicima rata na prostoru bivše Jugoslavije. Takav je i zločin na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara, gde su srpske snage 1991. ubile 193 ratna zarobljenika pokupljena iz gradske bolnice.

Lekari bez granica su uporni i privukli su veliku pažnju jer su ubijeni njihovi zaposleni, humanitarci ugledne organizacije sa sedištem u Evropi, što nije bio slučaj sa 40 nevoljnika na avganistanskoj svadbi koji su 2002. pobijeni u naletima avijacije SAD. Zasad deluje da neće odustati i pored toga što SAD ne priznaju Međunarodni krivični sud ni pomenutu komisiju. Izraelski advokat Joram Šeftel je još povodom izraelskih operacija u Gazi 2009. lepo objasnio da samo slabe države poput Srbije ili Ruande završavaju u Hagu, a „kada iste ili slične zločine vrši neko ko pripada jakim državama, on nikada ne biva priveden pravdi”.