Избеглице журе да се домогну Немачке

Салцбург – „Мађар со” је недавно посетио прихватни камп на баварско-аустријској граници, у граду Пасау, и избеглички камп надомак Салцбурга, код места Фреилашинг.

Испред главног улаза железничке станице у Салцбургу постављени су шатори и контејнери, а око шатора је метална ограда. У огромној хали се налази маса људи. У једном моменту однекуд се појављује група од четрдесетак људи са ранчевима. Мушкарци, жене, деца које пожурује војник. Иду до задњег дела станице, где их дочекују униформисана лица и три жене са колицима за куповину. У једним колицима су јабуке, у другим вода, у трећим упакована храна.

– Ако хоћете да правите репортажу, дођите у Салцбург – предложио је Петер Каршаи, председник Мађарског кружока у Салцбургу, до кога смо дошли захваљујући главном уреднику листа „Бечи напло” Ернеу Деаку. Главну железничку станицу су затворили пре више месеци. Избеглице ту сад стижу и из Словеније. Одавде крећу даље, на терет госпође Меркел. – Не љутим се на њих, а не жале се ни житељи града, јер стижу и одлазе скоро неприметно у суседни немачки град, Фреилашинг – каже нам Јоханес Греифенедер, шеф информативног центра градског магистрата.

Избеглице које су чували војници ставили су на аутобус и одвезли до границе, на обалу реке Салах. Са господином Греифендером стојимо ту, на средини ограђеног дворишта. Ограду покрива густа мрежа, ништа се не види преко ње. На капији је мали прозор, кроз који гледа војник пре него што нас пушта.

– Избеглице долазе аутобусима или возом на централну железничку станицу. Тамо смо направили прихватни центар за око 800 особа и ту их збрињавамо. Након тога их у групама од по сто људи сваког сата превозимо овде или у сличан камп, где можемо сместити 400 особа. Избеглице приликом доласка добијају наруквицу на основу које знамо ко је када стигао. Тиме спречавамо да избију свађе и туче око тога ко ће пре кренути даље.

Избеглице седе поред капије, чекају док их не позову. Наравно, не поименце. Тридесеторо њих се построји и један их војник их одведе до шатора, где чекају да их немачки полицајци пусте у Немачку.

– Ту је овај бројач – показује ситну справицу, са које очитава број 1281. – Данас их је толико прешло овде немачку границу. До краја дана рачунамо на две хиљаде особа. Иначе већ неколико недеља их дневно стиже око две хиљаде.

Људи испод шатора, као у лекарској чекаоници, седе, разговарају. Деца цртају. Три младе госпођице добровољци збрињавају оне који чекају.

– У Салцбургу око 300 људи разне послове везане за избеглице. Већином су добровољци, али има и професионалаца – вели Греифенедер, који и себе убраја у професионалце.

Питам људе у шатору да ли знају енглески. Један се момак јавља, али одмах додаје да га не говори сувише добро. Кажем му да ни ја не стојим најбоље са енглеским.

– Пре недељу дана смо кренули из Сирије. Након што сам преживео море, одахнуо сам. Између Турске и Грчке нас превозе гуменим чамцима, у којима је вишеструко више људи од дозвољеног броја. Било је тешких деоница на путу, али нису биле опасне по живот. Многи су се удавили у мору. Ја сам сад скоро стигао до свог циља, још само неколико корака и бићу у Немачкој. Желим ту да изградим свој живот, желим да останем овде. Још не знам тачно где, немам ту рођаке и познанике. Имам само једног у Хамбургу са којим се већ месецима дружим преко „Фејсбука”. Он је Немац.

Процедура се одвија према тачно одређеним правилима: људе које су са аустријске стране кампа у Фреиласингу снабдели храном и здравствено збринули, немачки полицајци и волонтери потом у шаторима контролишу у групама од три-четири особе. Ту се одрађује још једна рутинска контрола, пре него што, по унапред одређеном редоследу, уђу у аутобус који их чека.

– Аутобуси превозе избеглице кућу која је удаљена око два километра од центра. Она је специјално за њих одређена и може да прими највише 1.400 особа – каже Бернд Роберт Шулц, представник за штампу минхенске окружне полиције, за „Мађар со”.

– Одатле се избеглице превозе у Манхајм и Берлин. За избеглице су обезбеђена два воза: у један може да стане 750 особа, а у други до 430. Све функционише беспрекорно, током транспорта нема застоја – говори Шулц док група од око четрдесетак избеглица улази у аутобус. Видимо уморне, али стрпљиве људе из Сирије који поштују упутства, жене, децу и младе који верују да ће се ускоро завршити њихово драматично путовање.

У прихватном центру у Пасауу, у Немачкој, у који избеглице прво стижу кажу да центри примају из дана у дан све више особа – у граду постоје три прихватна центра, а број избеглица је ових дана достигао десет хиљада. Већи део избеглица у Пасауу проведе само два сата. По доласку им обезбеђују основне потрепштине и потом их опет организовано превозе у разне делове Немачке, у друге центре. Могу да изаберу да остану у Пасауу, али се само неколицина одлучује за то.

Разговарали смо са више избеглица. Понеки од њих остају у Немачкој, други покушавају да створе нови живот у некој од скандинавских држава. У памћењу остаје урезана слика када аустријски волонтер гласно, уз увежбан осмех на лицу, пожели много среће члановима једне породице која путује у другу земљу.

Овај текст је настао у оквиру сарадње „Мађар соа” и „Политике”