Три случаја чедоморства ове године

Д. Б. (23) из Новог Сада удавила је новорођену бебу, увила је у крпе и оставила у купатилу где се и породила. Услед тешких болова отишла је код лекара и гинеколошким прегледом је утврђено да се породила. Звала је мужа да му каже да је дете у купатилу. Када је полиција дошла у болницу да је саслуша, рекла је да није знала да је трудна јер није имала никакве симптоме. Овај злочин, који се догодио летос, један је од три случаја чедоморства забележена у нашој земљи ове године, док их је од 2010., према подацима МУП-а, било укупно 17.

Убиство новорођенчета није често у Србији, али је злочин који никога не оставља равнодушним. У судској пракси ово је привилеговано кривично дело, за које је предвиђена затворска казна од шест месеци до пет година. Реч је о убиству које се догоди за време порођаја, када је беба постала способна за ванматерични живот или убрзо после, под условом да је рођена жива, без обзира на то да ли је способна за даљи живот.

Док новински извештаји о овим злочинима обилују језивим детаљима, над којима се јавност згражава, најчешће осуђујући чедоморке, мало ко зна да је овај чин заправо узрокован постпорађајном психозом.

„Реч је о посебном психичком стању које искључује урачунљивост и то само у првих неколико дана после рођења детета. Ако се у тренутку порођаја или у првим данима после њега код мајке појаве психичке промене долази до намерног или ненамерног занемаривања или убиства детета. Некада је сматрано да би жена, док је у такозваним бабинама, требало да има посебан третман. Међутим за квалификацију кривичног дела убиства детета при порођају, познатог као чедоморство, узима се период од првих неколико дана након рођења бебе”, објашњава неуропсихијатар и судски вештак, доктор Зоран Ђурић.

Речи неуропсихијатара да се чедоморство догађа током измењеног стања свести, које је својствено само породиљи, потврђује и полицијска пракса.

Стефан Милијановић и Бранислав Милић, саговорници „Политике” из Одсека за сузбијање крвних и сексуалних деликата Службе за сузбијање криминала МУП-а Србије, наводе да нико не може да каже шта је чедоморкама у тренутку и после злочина у глави.

„Кад полиција дође, оне ћуте, гледају у једну тачку, ’закључају’ се у себе. Будући да се порађају саме код куће, без ичије помоћи, долази до оштећења органа и разних инфекција. Због здравственог и психичког стања у којем се налазе њима се не одређује мера притвора до 48 часова, већ се упућују у медицинску установу на лечење. У већини случајева се после бране са слободе”, каже Стефан Милијановић, шеф одсека.

Чедоморке често негирају да су биле трудне. Углавном беже од тога да су починиле злочин. Гинеколошки преглед је један од саставних делова истраге, који потврђује да је жена била трудна и указује на могућност да је извршено кривично дело. Друга битна ствар за истрагу је обдукција.

„Битно је да се утврди узрок смрти бебе и када је тачно она наступила. Ако се након обдукције установи да је макар и неколико минута била жива утврђују се чињеничне околности – ко је убио бебу”, наводи Милијановић.

Годишње се просечно догоде од два до четири чедоморства. Тај број је годинама константан.

„Ова убиства углавном се дешавају у руралним крајевима Србије, у сиромашним породицама, које су на ивици егзистенције. Један од честих узрока је лоша материјална ситуација. Неретко је то и страх жене од мужа који је желео мушко дете, а родило се женско. Случајеве пријављују комшије, медицинске установе, центри за социјални рад и чланови породице”, наводи Бранислав Милић.

Судска пракса

Да ли ће убиство бебе које почини мајка бити квалификовано као привилеговано кривично дело убиства детета при порођају утврђује се вештачењем у сваком конкретном случају, каже Ивана Рамић, портпарол Првог основног суда у Београду. Рамићева додаје да законом није дефинисано временско трајање постпорођајног поремећаја.

„У Кривичном законику се наводи да је убиство детета при порођају дело које почини мајка која лиши живота своје дете за време порођаја или непосредно после порођаја, док код ње траје поремећај изазван порођајем. Израз „непосредно после порођаја” своди се на врло кратак временски период. Због тога је кључно вештачење, којим се, између осталог, утврђује психичко и хормонално стање жене”, тврди Рамићева.

Она наводи да су и судске одлуке о висини изречене казне, такође, различите.