Крените с извозом намештаја

На почетку моје каријере, раних седамдесетих година прошлог века, Југославија је била главни снабдевач САД намештајем од пуног дрвета. Још из тог времена познате су ми могућности које има ваш регион у дрвној индустрији. Када сам се недавно са Усаид-ом вратио у Србију схватио сам да и сада имате сировину, искуство, добар географски положај и обучену радну снагу. Међународно тржиште намештаја и данас вам нуди велике могућности да привучете инвеститоре, повећате запосленост и извоз. Све вам иде наруку, али ви сте изгубили интерес за производњу намештаја.

У овим речима Џефа Барона, америчког експерта за међународна тржишта дрвне и индустрије намештаја, осећа се искрено жаљење што је Србија запоставила производњу намештаја. Као члан борда директора италијанског гиганта „Натуци”, помогао им је у отварању огромног тржишта САД-а за пласман намештаја овог произвођача. Консултант УСАИД-а у оквиру Пројекта одрживог локалног развоја, сада помаже нашим произвођачима намештаја да се врате макар на путељак од старе славе.

Како данас видите нашу индустрију намештаја?

Искрено, садашња ситуација ме мало збуњује. У Европи постоји велика тражња за такозваним масивним намештајем и другим производима од пуног дрвета, коју би Србија могла да искористи. Ипак, да би задовољили захтеве ових тржишта, потребна су улагања у модернизацију производних погона, обуку радне снаге и промене у ланцу набавке. Ваша земља има велики извоз резане грађе и производа од дрвета са ниским нивоом додате вредности. Много користите дрво за огрев. Мислим да дрвну индустрију треба усмерити ка производњи робе вишег нивоа прераде, која доноси нова радна места и раст извоза.

Које су предности, а који су недостаци?

Најзначајнија сировина у Србији је буква. То дрво је међу бољим за израду намештаја. Близина богатих тржишта ЕУ и Русије, са којом и поред не тако добрих економских показатеља имате велику компаративну предност због потписаног Споразума о слободној трговини, чини Србију идеалном локацијом за израду намештаја. Такође, недавно слабљење евра је натерало европске купце да траже замену за највећег извозника намештаја – Кину, у земљама Југоисточне Европе. Имате сировину, искуство, добар географски положај и обучену радну снагу. Треба само то да искористите. Верујем да Србија нема бољих могућности за повећање инвестиција, извоза и радних места од дрвне индустрије.

Шта још недостаје да будемо успешни и конкурентни?

У време југословенске доминације у сектору дрвне и индустрије намештаја, држава је помагала са извозним маркетингом, логистиком, усмереном едукацијом, као и законским уређењем. Тако су се издвојила предузећа која су била способна да стварају производе веће вредности, креирају нова радна места и удружују се како не би дуплирали капацитете или знања. Мислим да та државна подршка данас недостаје. Дугорочно, Србија би требало да унапређује своја знања у дизајну и маркетингу прилагођеном страним тржиштима. У кратком року је могуће наћи купце који би вашим произвођачима представили која се врста производа тражи.

Шта би још требало унапредити?

Потребно је да ваша сировинска база опет буде усмерена ка компанијама које извозе производе високе додате вредности. Није довољно рећи „Србија има суфицит у овом сектору”. Уместо тога, верујем да би поента требало да буде у поруци „сваки кубни метар извезеног српског дрвета имао би највећу могућу додату вредност и максимални број радних места када би се прерадио”. Да поновим, постоји велика тражња за производима од пуног дрвета које Србија може да направи и да обезбеди економски раст и отварање нових радних места.