Krenite s izvozom nameštaja

Na početku moje karijere, ranih sedamdesetih godina prošlog veka, Jugoslavija je bila glavni snabdevač SAD nameštajem od punog drveta. Još iz tog vremena poznate su mi mogućnosti koje ima vaš region u drvnoj industriji. Kada sam se nedavno sa Usaid-om vratio u Srbiju shvatio sam da i sada imate sirovinu, iskustvo, dobar geografski položaj i obučenu radnu snagu. Međunarodno tržište nameštaja i danas vam nudi velike mogućnosti da privučete investitore, povećate zaposlenost i izvoz. Sve vam ide naruku, ali vi ste izgubili interes za proizvodnju nameštaja.

U ovim rečima Džefa Barona, američkog eksperta za međunarodna tržišta drvne i industrije nameštaja, oseća se iskreno žaljenje što je Srbija zapostavila proizvodnju nameštaja. Kao član borda direktora italijanskog giganta „Natuci”, pomogao im je u otvaranju ogromnog tržišta SAD-a za plasman nameštaja ovog proizvođača. Konsultant USAID-a u okviru Projekta održivog lokalnog razvoja, sada pomaže našim proizvođačima nameštaja da se vrate makar na puteljak od stare slave.

Kako danas vidite našu industriju nameštaja?

Iskreno, sadašnja situacija me malo zbunjuje. U Evropi postoji velika tražnja za takozvanim masivnim nameštajem i drugim proizvodima od punog drveta, koju bi Srbija mogla da iskoristi. Ipak, da bi zadovoljili zahteve ovih tržišta, potrebna su ulaganja u modernizaciju proizvodnih pogona, obuku radne snage i promene u lancu nabavke. Vaša zemlja ima veliki izvoz rezane građe i proizvoda od drveta sa niskim nivoom dodate vrednosti. Mnogo koristite drvo za ogrev. Mislim da drvnu industriju treba usmeriti ka proizvodnji robe višeg nivoa prerade, koja donosi nova radna mesta i rast izvoza.

Koje su prednosti, a koji su nedostaci?

Najznačajnija sirovina u Srbiji je bukva. To drvo je među boljim za izradu nameštaja. Blizina bogatih tržišta EU i Rusije, sa kojom i pored ne tako dobrih ekonomskih pokazatelja imate veliku komparativnu prednost zbog potpisanog Sporazuma o slobodnoj trgovini, čini Srbiju idealnom lokacijom za izradu nameštaja. Takođe, nedavno slabljenje evra je nateralo evropske kupce da traže zamenu za najvećeg izvoznika nameštaja – Kinu, u zemljama Jugoistočne Evrope. Imate sirovinu, iskustvo, dobar geografski položaj i obučenu radnu snagu. Treba samo to da iskoristite. Verujem da Srbija nema boljih mogućnosti za povećanje investicija, izvoza i radnih mesta od drvne industrije.

Šta još nedostaje da budemo uspešni i konkurentni?

U vreme jugoslovenske dominacije u sektoru drvne i industrije nameštaja, država je pomagala sa izvoznim marketingom, logistikom, usmerenom edukacijom, kao i zakonskim uređenjem. Tako su se izdvojila preduzeća koja su bila sposobna da stvaraju proizvode veće vrednosti, kreiraju nova radna mesta i udružuju se kako ne bi duplirali kapacitete ili znanja. Mislim da ta državna podrška danas nedostaje. Dugoročno, Srbija bi trebalo da unapređuje svoja znanja u dizajnu i marketingu prilagođenom stranim tržištima. U kratkom roku je moguće naći kupce koji bi vašim proizvođačima predstavili koja se vrsta proizvoda traži.

Šta bi još trebalo unaprediti?

Potrebno je da vaša sirovinska baza opet bude usmerena ka kompanijama koje izvoze proizvode visoke dodate vrednosti. Nije dovoljno reći „Srbija ima suficit u ovom sektoru”. Umesto toga, verujem da bi poenta trebalo da bude u poruci „svaki kubni metar izvezenog srpskog drveta imao bi najveću moguću dodatu vrednost i maksimalni broj radnih mesta kada bi se preradio”. Da ponovim, postoji velika tražnja za proizvodima od punog drveta koje Srbija može da napravi i da obezbedi ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta.