Раст запослености не утиче на стандард

Према подацима званичне статистике, у Србији је у другом кварталу ове године формална запосленост повећана за 10,2 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, али главни и одговорни уредник економског часописа „Квартални монитор” Милојко Арсић каже да то не потврђују други макроекономски показатељи који би требало да прате повећање формалне запослености. Он је више пута указивао да су, по његовом виђењу, статистички подаци о повећању броја запослених у Србији крајње сумњиви, иако постоји мало побољшање на тржишту рада.

Према његовим речима, од априла 2012. стопа незапослености смањена је за трећину или око 240.000 душа. Број запослених повећан је за исто толико или 11,5 одсто, а у исто то време БДП и потрошња грађана стагнирају.

Арсић тврди да је пораст запослености од 10 одсто велика промена и значило би да је 200.000 људи добило посао. Да је то тачно, толики раст запослености одразио би се и на другим макроекономским агрегатима. У том случају би и бруто домаћи производ (БДП) порастао знатно више, потрошња би такође расла, а с њом и приходи од пореза и доприноса.

– Да је стварно толико људи запослено, формално би фонд зарада порастао за осам одсто, па би и порези и доприноси требало да толико порасту, а они, практично, стагнирају и благо опадају – рекао је Арсић.

Према његовим речима, сумњиви су и статистички подаци за појединачне делатности, јер када се детаљније анализирају, види се да је у Анкети о радној снази уочен врло висок раст запослености у делатностима у којима доминира држава, док се на основу евиденције коју воде државни органи не види да је таквог пораста било.

– То је случај са образовањем, где је представљено да је за око 24.000 повећана запосленост. То је делатност у којој доминира држава и према подацима које имају државни органи, знамо да је тамо запосленост пала. Није могуће ни у приватном сектору да је толико запослено, јер би то значило да је отворено стотине приватних школа и универзитета – рекао је Арсић, истичући да сличне недоследности постоје и кад посматра приватни сектор.

Арсић је више пута указивао да, по његовом виђењу, подаци о кретању на тржишту рада нису добри, али да није јасно да ли се сада праве грешке у мерењу стања или се сада добро мери стање или се упоређује с погрешним подацима од прошле године.

– Мислим да су подаци о кретању на тржишту рада од 2009. до 2014. крајње сумњиви. Рецимо, раст од 10 одсто нема ниједна европска земља у овој години, а многе имају раст БДП-а од три-четири одсто, рекао је главни о одговорни уредник „Кварталног монитора”, који издаје Фондација за развој економске науке (ФРЕН).

На тражење „Политике”, у одговору на Арсићеве сумње у податке о кретању запослености из Републичког завода за статистику напомињу да су њихови подаци резултат Анкете о радној снази, а она не мери регистровану запосленост нити евидентира број запослених лица, већ је реч о статистичкој оцени обима радне снаге, запослености и незапослености, на основу случајно изабраног дела популације, односно узорка.

Друго, по Анкети о радној снази, запосленим се сматрају лица која су најмање један сат у посматраној седмици обављала неки плаћени посао. Поред тога, из државне статистике напомињу и да је већ дужи низ година цела статистика у процесу усклађивања са стандардима ЕУ, што подразумева иновације у процесу прикупљања, обрађивања и публиковања података.

Али, у случају Анкете о радној снази, током претходних година дошло је до промене у периодици анкетирања – указују из РЗС.

 – Уместо тромесечно, анкета се од почетка 2015. обавља током целе године. Повећан је обим узорка и усавршене су технике оцењивања. Све те промене, иако делимично нарушавају упоредивост са претходним периодима, имају за циљ добијање прецизније оцене контингента радне снаге и као такве се примењују у целој Европи, напомињу у РЗС.

– Зато нису потпуно упоредиви бројеви из другог квартала 2015. године са истим периодом претходне године, али је сигурно да је тренд раста запослености и пада незапослености присутан на српском тржишту рада још од прве половине 2012. године – тврде у државној статистици.

На Арсићеву опаску како држава тврди да се смањује број запослених у јавном сектору, а по подацима РСЗ он расте, у Заводу кажу да је „извесно да постоји тренд раста запослености у секторима државне управе, здравства и образовања”, како од прве половине 2012, тако и у другом тромесечју у односу на први квартал текуће године. Тај раст објашњавају тиме што у овим претежно државним секторима припада и помоћно особље – спремачице, чувари и слично, а ти људи су, заправо, запослени код приватника. Такође, додају, формалном сектору образовања припадају и приватни вртићи, школе и факултети, школе језика, уметничке школе, ауто-школе, школе спорта итд.

На Арсићеву примедбу да се раст запослености од 10,2 одсто у другом тромесечју ове године у односу на исти период прошле, ако га је заиста било, није „видео” у расту БДП-а, у Заводу за статистику одговарају да у Србији већ дуже време не постоји веза између раста формалне запослености и кретања БДП-а. При том наводе и више разлога зашто је тако. Утврђено је, кажу у РЗС, да се свега 10 одсто раста или пада стопе запослености може објаснити падом или растом БДП-а. Напомињу да су до истог закључка дошли и аутори ММФ-овог извештаја „15 година економске транзиције”. Они су, наиме, утврдили непостојање везе између БДП-а и запослености и незапослености у целом региону западног Балкана.