Магија покретних слика
Ниш - Гост прве међународне дечје колоније цртаног филма у Нишу, поред неколико значајних имена из света анимације је и Сајоко Киношита, председница Међународне организације аниматора АСИФА и стални члан Борда АСИФА, директорка фестивала цртаног филма у Хирошими. Давне 1966. године дипломирала је на Одсеку за вајарство на женском колеџу за лепе уметности. Осмислила је и режирала анимацију, ликове и светло за многе ТВ програме. Са супругом Ремзом Киношитом реализовала је многе награђене анимиране филмове, међу којима и "Made in Japan" (награда на Њујоршком фестивалу 1972. године), "Japonese" 1977, "Vica don" 1978, "Kumagaya" 1993, "Made in Okinava" 2004. године…
Каква је то организација АСИФА и кога окупља?
- Основана је 1959. године и има више од 4500 чланова. Имамо огранке у тридесет једној земљи, а ускоро ће их бити више од тридесет и пет. Има и пуно земаља које нису формални чланови, али су у нашој асоцијацији.
Ви сте и на челу Фестивала у Хирошими...
- То је фестивал анимације који, поред цртаних форми, обухвата и друге видове комуникације. Током прошлог фестивала, у такмичарском делу окупили смо 1800 анимираних филмова из целог света.
Анимираним филмом бавите се четрдесет година, радите заједно са супругом Ремзом Киношитом. Било би занимљиво да упоредите како се радило некада и сада, када су дошла нова средства, као што је компјутер.
- Када смо направили независан анимирани филм "Made in Japan", добили смо Гран при на фестивалу у Њујорку. Мислили смо да можемо да наставимо уметност анимације али, у нашој земљи, то није било тако популарно па смо решили да развијамо цело поље анимације, а не само да се бавимо цртањем. И, зато смо 1975. године основали фестивал анимације у Хирошими.
Почели сте да цртате оловком, сада постоје и компјутери...
- Компјутер је као и оловка или водене боје, само једно од оруђа анимације. И наша земља је почела да користи компјутер у анимацији. Не сматрам да је он толико диван. Ако мислим да је боље да користим водене боје, користићу њих, ако мислим да је боља оловка, користићу оловку, а када мислим да је бољи компјутер, цртаћу на компјутеру. Тренутно комбинујем оловку и компјутер.
Бугарски уметник Пенчо Кунчев сматра да неко треба да буде довољно луд да би се бавио цртаним филмом!
- Наравно да смо помало луди. Ми сликамо много, урадимо много дела, на хиљаде слика. Анимација је само једно оруђе, ми дајемо живот нашим јунацима.
Шта анимирани филм значи у националној култури једне земље?
- Сада има много анимираних филмова. И ТВ станице уводе много јапанских и америчких цртаних филмова. Деца одрастају гледајући те анимације, и деца треба да се уче својој оригиналној националној култури. Мислим да се ситуација полако побољшава и код вас, у Србији. Видела сам да деца овде воле анимацију, воле да праве цртане филмове.
Да ли је анимација тешка уметност?
- Јесте, али је сада много лакше него раније, зато што можемо да користимо компјутер. Раније је било много теже, јер нам је била потребна лабораторија, алат, фолије.
А да ли је то скупа уметност?
- Уз употребу компјутера није толико скупа.
Какву паралелу бисте направили између играног и цртаног филма?
- За филмове су потребни глумци. Када радимо анимиране филмове, правимо своје личности и своје глумце. Анимација није само за децу. Много је анимираних филмова за одрасле. Када снимате филм, постоји временска линија коју морате да пратите, а у анимацији у краткој форми можемо да пошаљемо снажну поруку.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


