Да ли су повишице могле бити веће

Ако је ситуација у српском буџету тако добра, као што то кажу овдашњи државни званичници, али и представници Међународног монетарног фонда (ММФ), па и осталих финансијских институција, зашто онда повећање плата и пензија није могло да буде веће? Шта је то још труло у нашим билансима и због чега раст стандарда не може да буде већи? Другим речима, ако је буџет као апотека зашто су, онда, повишице мање него за лек?

Нема много тајни. Имамо превелике издатке за камате за старе дугове. У овогодишњем буџету они достижу 131 милијарду динара (1,1 милијарду евра) што је више од појединачних трошкова намењених за образовање, здравство, војску или полицију, на пример. Комплетна социјална заштита, где су укључена дечја заштита, ученички стандард, избеглице и расељена лица, ове године буџет кошта 126 милијарди динара.

Када је српској јавности саопштавао да ће лична примања грађана и пензионера бити повећана, Џејмс Руф, шеф мисије ММФ-а, пажљиво је бирао речи. Прво је похвалио Србију због добрих резултата у буџету, истичући како је минус у каси знатно мањи од плана. Затим је истакао је „побољшање фискалне ситуације до сада, уз планирано повећање акциза на гориво, отворило простор за скромно повећање пензија у 2016, као и за одређена циљана повећања зарада”.

„Влада је желела да то повећање буде и веће, али то у овом тренутку није могуће”, рекао је Руф. За то је навео неколико разлога. Прво циљ трогодишњег програма који Србија има са Фондом јесте да се удео плата и пензија смањи на седам, односно 11 одсто бруто домаћег производа (БДП). Такође, како је истакао број пензионера ће наставити да расте. Што значи да све и да пензије остану исте и да се не повећавају расходи за пензионере ће се повећавати. Руф је подсетио и на чињеницу да ће јавни дуг, који је прешао 72 одсто БДП-а, наставити да расте. Упозорио је и да су пред Србијом и неки други спољни изазови.

„Србија се такође суочава са даљим екстерним ризицима, посебно у погледу пораста глобалних каматних стопа, успоравања привредне активности на тржиштима у успону и потенцијалног интензивирања избегличке кризе. Поштовање обавеза у оквиру програма са ММФ-ом помоћи ће да се решавају питања ових осетљивости и побољша економска перспектива Србије”, упозорио је Руф.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, подсећа на једну врло важну чињеницу – расходи за камате Србије и Грчке ће се следеће године готово изједначити.

– Тај показатељ заправо најбоље говори о нашој задужености и о томе у каквој су позицији јавне финансије – каже Савић и додаје да је неспорно дошло до побољшања у буџету.

За разлику од многих економиста, Савић, на пример сматра да ће повећање плата и пензија у условима ниске тражње деловати стимулативно и да из угла економског опоравка то није лоша мера.

Где је Србија, а где Грчка када су у питању издаци за камате, можда најбоље илуструје једна од анализа Фискалног савета. Према њиховим подацима, трошкови за камате у нашем буџету ове године су достигли 3,4 одсто БДП-а (око 130 милијарди динара), а у Грчкој износе 4,2 процента. Следеће године расходи за камате порашће за 15 милијарди динара, што је око 0,4 одсто БДП-а. То значи да ће се расходи за камате Србије и Грчке догодине готово изједначити.

Кад би се ови расходи у потпуности искључили из нашег буџета текуће финансирање било би у плусу. О томе је недавно говорио и премијер Александар Вучић.

– Ми смо сваког месеца бележили боље резултате од очекиваних – казао је он.

Минус у каси ће, како је рекао министар финансија Душан Вујовић, ове године бити за 72 милијарде динара (600 милиона евра) мањи од плана. О коликом износу је реч можда најбоље говори податак да су тим новцем плате и пензије могле да се повећају за око девет одсто. Међутим, тиме би сви ефекти уштеда били анулирани. Тек шестина тог износа искоришћена је за повишице – ММФ је поставио границу на 100 милиона евра.

Већи раст зарада и пензија је немогућ, поготово јер ће минус у буџету 2016. остати на малте не истом нивоу као ове године. Углавном због кашњења у отпуштањима у сектору државе. Када се узму у обзир отпремнине и други једнократни расходи, укупни дефицит ће догодине износити близу четири одсто БДП-а.

--------------------------------------------------------------

(Фото Д. Јевремовић)

Расим Љајић: Повећања по мери

Потпредседник Владе Расим Љајић изјавио је да, ако Србија хоће да опорави своју економију, свима мора да буде јасно да је модел према коме трошимо више него што зарађујемо, пропао не само код нас већ у читавом свету. „Другим речима, морамо се навићи да се пружамо онолико колико нам је јорган дугачак”, рекао је Љајић у изјави зa Танјуг поводом доношења одлуке о повећању плата и пензија.

Он је рекао да садашње повећање, ма колико било засновано на чистим економским параметрима, ни на који начин неће угрозити економску и финансијску стабилност земље, већ ће и на кратак рок створити претпоставке за бржи економски опоравак. „Политички и може да се разуме да неко критикује владу због било каквог потеза, па и овог последњег, који се односи на повећање плата и пензија, наводећи да се ради о малом повећању. Али, сви критичари би требало да знају да су овде економске чињенице важније од политичких калкулација”, рекао је он.