Da li su povišice mogle biti veće

Ako je situacija u srpskom budžetu tako dobra, kao što to kažu ovdašnji državni zvaničnici, ali i predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), pa i ostalih finansijskih institucija, zašto onda povećanje plata i penzija nije moglo da bude veće? Šta je to još trulo u našim bilansima i zbog čega rast standarda ne može da bude veći? Drugim rečima, ako je budžet kao apoteka zašto su, onda, povišice manje nego za lek?

Nema mnogo tajni. Imamo prevelike izdatke za kamate za stare dugove. U ovogodišnjem budžetu oni dostižu 131 milijardu dinara (1,1 milijardu evra) što je više od pojedinačnih troškova namenjenih za obrazovanje, zdravstvo, vojsku ili policiju, na primer. Kompletna socijalna zaštita, gde su uključena dečja zaštita, učenički standard, izbeglice i raseljena lica, ove godine budžet košta 126 milijardi dinara.

Kada je srpskoj javnosti saopštavao da će lična primanja građana i penzionera biti povećana, Džejms Ruf, šef misije MMF-a, pažljivo je birao reči. Prvo je pohvalio Srbiju zbog dobrih rezultata u budžetu, ističući kako je minus u kasi znatno manji od plana. Zatim je istakao je „poboljšanje fiskalne situacije do sada, uz planirano povećanje akciza na gorivo, otvorilo prostor za skromno povećanje penzija u 2016, kao i za određena ciljana povećanja zarada”.

„Vlada je želela da to povećanje bude i veće, ali to u ovom trenutku nije moguće”, rekao je Ruf. Za to je naveo nekoliko razloga. Prvo cilj trogodišnjeg programa koji Srbija ima sa Fondom jeste da se udeo plata i penzija smanji na sedam, odnosno 11 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Takođe, kako je istakao broj penzionera će nastaviti da raste. Što znači da sve i da penzije ostanu iste i da se ne povećavaju rashodi za penzionere će se povećavati. Ruf je podsetio i na činjenicu da će javni dug, koji je prešao 72 odsto BDP-a, nastaviti da raste. Upozorio je i da su pred Srbijom i neki drugi spoljni izazovi.

„Srbija se takođe suočava sa daljim eksternim rizicima, posebno u pogledu porasta globalnih kamatnih stopa, usporavanja privredne aktivnosti na tržištima u usponu i potencijalnog intenziviranja izbegličke krize. Poštovanje obaveza u okviru programa sa MMF-om pomoći će da se rešavaju pitanja ovih osetljivosti i poboljša ekonomska perspektiva Srbije”, upozorio je Ruf.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, podseća na jednu vrlo važnu činjenicu – rashodi za kamate Srbije i Grčke će se sledeće godine gotovo izjednačiti.

– Taj pokazatelj zapravo najbolje govori o našoj zaduženosti i o tome u kakvoj su poziciji javne finansije – kaže Savić i dodaje da je nesporno došlo do poboljšanja u budžetu.

Za razliku od mnogih ekonomista, Savić, na primer smatra da će povećanje plata i penzija u uslovima niske tražnje delovati stimulativno i da iz ugla ekonomskog oporavka to nije loša mera.

Gde je Srbija, a gde Grčka kada su u pitanju izdaci za kamate, možda najbolje ilustruje jedna od analiza Fiskalnog saveta. Prema njihovim podacima, troškovi za kamate u našem budžetu ove godine su dostigli 3,4 odsto BDP-a (oko 130 milijardi dinara), a u Grčkoj iznose 4,2 procenta. Sledeće godine rashodi za kamate porašće za 15 milijardi dinara, što je oko 0,4 odsto BDP-a. To znači da će se rashodi za kamate Srbije i Grčke dogodine gotovo izjednačiti.

Kad bi se ovi rashodi u potpunosti isključili iz našeg budžeta tekuće finansiranje bilo bi u plusu. O tome je nedavno govorio i premijer Aleksandar Vučić.

– Mi smo svakog meseca beležili bolje rezultate od očekivanih – kazao je on.

Minus u kasi će, kako je rekao ministar finansija Dušan Vujović, ove godine biti za 72 milijarde dinara (600 miliona evra) manji od plana. O kolikom iznosu je reč možda najbolje govori podatak da su tim novcem plate i penzije mogle da se povećaju za oko devet odsto. Međutim, time bi svi efekti ušteda bili anulirani. Tek šestina tog iznosa iskorišćena je za povišice – MMF je postavio granicu na 100 miliona evra.

Veći rast zarada i penzija je nemoguć, pogotovo jer će minus u budžetu 2016. ostati na malte ne istom nivou kao ove godine. Uglavnom zbog kašnjenja u otpuštanjima u sektoru države. Kada se uzmu u obzir otpremnine i drugi jednokratni rashodi, ukupni deficit će dogodine iznositi blizu četiri odsto BDP-a.

--------------------------------------------------------------

(Foto D. Jevremović)

Rasim Ljajić: Povećanja po meri

Potpredsednik Vlade Rasim Ljajić izjavio je da, ako Srbija hoće da oporavi svoju ekonomiju, svima mora da bude jasno da je model prema kome trošimo više nego što zarađujemo, propao ne samo kod nas već u čitavom svetu. „Drugim rečima, moramo se navići da se pružamo onoliko koliko nam je jorgan dugačak”, rekao je Ljajić u izjavi za Tanjug povodom donošenja odluke o povećanju plata i penzija.

On je rekao da sadašnje povećanje, ma koliko bilo zasnovano na čistim ekonomskim parametrima, ni na koji način neće ugroziti ekonomsku i finansijsku stabilnost zemlje, već će i na kratak rok stvoriti pretpostavke za brži ekonomski oporavak. „Politički i može da se razume da neko kritikuje vladu zbog bilo kakvog poteza, pa i ovog poslednjeg, koji se odnosi na povećanje plata i penzija, navodeći da se radi o malom povećanju. Ali, svi kritičari bi trebalo da znaju da su ovde ekonomske činjenice važnije od političkih kalkulacija”, rekao je on.