Маријанине сузе

Симбол Француске, Маријана, у сузама је после овонедељних трагичних догађаја у Паризу. Не плаче од страха, већ од туге за убијенима и рањенима, али плаче и из фрустрације. Фрустрације јер су они које је Француска примила, било у новије или давно прошло време, тако фундаментално погрешно разумели своју нову домовину и њено дубоко уверење да либертé, éгалитé и фратернитé морају да управљају државним пословима. За Французе те речи нису само политичка реторика, оне су железом отиснуте на политичком телу Француске у ватри која је запаљена у Бастиљи И која је ослободила ову земљу репресије једне бруталне монархије.

Француска ни у овој генерацији, као ни у ранијим, није испунила стремљења Револуције. Као што је ретко која демократска држава на свету испунила наде И очекивања свог народа. Управљање државом је уосталом производ компромиса. Свеједно, за многе од нас Француска остаје светла тачка у све мрачнијем свету, јер та земља гаји дубоко укорењен осећај индивидуалности са којим се неки тешко мире, али га многи међу нама препознају као фундаменталну вредност.

Несрећни млади људи из најсиромашнијих предграђа Париза, незапослени И без мотивације, лако постану плен оних који кроз мржњу тврде да представљају осветнички расположеног бога који ће тобож да награди злочине извршене у његово име небеским рајем И десетодневном славом на овом свету.  Њихови луткари тврде да ће тобож праведнички гнев И освета уништити француско друштво И омогућити им да преиначе Француску како би они хтели.

Осим што опасно И дубоко погрешно тумаче своју мирољубиву И инклузивну религију, ти трговци бруталношћу И незнањем не разумеју да је управо оно што они највише мрзе у Француској, идеја слободе, једнакости И братства бити то што ће Француској омогућити да преживи 13. новембар још сложнија И јача. Маријанине су сузе из фрустрације што је толико њих умрло И повређено због потпуног неразумевања онога што Француска значи Французима И остатку света.

Последња реченица ратних мемоара генерала Де Гола говори о Француској коју притискају историја, ратови и револуције али коју дух препорода обнавља из столећа у столеће.

 Француски препород ће бити јачи после трагедије у Паризу. Живела Француска.