Рекреација за гледаоце

Данашњи премијерни програм Феста у „Сава центру” (у 17сати) почиње са „Хиљаду година добрих молитви”, победничким филмом фестивала у Сан Себастијану, којим је означен велики повратак Вејна Ванга, редитеља коме се приписује успон америчког независног филмског стваралаштва.

Аутор филмова „Човек, жена и убица” (1975), „Дим”, „Модри у лицу”, „Кинеска кутија”, „Центар света”..., у новом делу бави се Америком као отуђеним и прилично непријатељским местом за живот кроз дирљиву причу о тешкоћама комуникације између оца Кинеза и кћерке која је постала америчка грађанка и, после 12 година проведених у САД, већ раскинула са коренима. Филм указује на генерацијске и културолошке разлике са дозом горког хумора...

У ударном термину Феста („Сава центар”у 19.30) вечерас је на „менију” весела и бучна биоскопска представа са срећним крајем. Филм „Завет” Емира Кустурице коначно је са Мећавника, из дрвенградског биоскопа (у којем се према одлуци редитеља једино и приказује још од августа 2007), сишао међ’ народ, пред захтевну Фестову публику.

Филм„Завет” снимљен је за ауторову душу и смех гледалаца, и велика је и енергична посвета животу, љубави, радости филмског стварања. Кустурица у њему не кокетира са актуелним филмским трендовима, не труди се да буде модеран, још увек је искрен, радознао, запитан, одан својој естетици, полетан и свеж, брз и динамичан, али помало и патријархалан. Поиграва се жанром комедије, води је од апсурда до фарсе, слепстика и бурлеске, увлачећи у тај вртлог галерију „аланфордовских” и „монтипајтоновских” ликова, заносне пејзаже и животињску менажерију, у препознатљивом ауторовом надреалном свету.

Тај свет сада сучељава незбринуто србијанско селоса распомамљеним србијанским градом, ауторове жаоке на рачун онога што се зове демократија у актуелном српском друштву и сатирично разрачунавање са новим светским поретком. У идилично, патријархално и напуштено село, Кустурица смешта неке од најлепших елемената своје поетике, лирских пасажа и цитата – посвета Тарковском („Иваново детињство”, „Андреј Рубљов”) и Фелинију, реплике које у себи носе једноставне, животне истине и обиље љубави. Модерни град резервисан је за морални суноврат и животни хаос, контроверзне бизнисмене и политичаре, свеопшти блуд, али и Кустуричину посвету стрипу („Алан Форд”, „Талични Том”...), убрзаној гег-комедији из периода немог филма (Чаплин, Китон) и распамећеном хумору „Монти Пајтоновог циркуса”. Рекреација за гледаоце.

На таласима хумора, додуше сведеног, ироничног и циничног, „јаше” и нови филм Веса Андерсона „Воз за Дарџилинг” који је на програму у 22 сата. Попут приљежног посматрача, Андерсон упија сваки детаљ колоритне и незаборавне Индије у коју је повео своја три јунака, три незрела брата (Едријен Броди, Овен Вилсон и Џејсон Шварцман), из растурене америчке породице, не би ли кроз духовни поход поново обновили покидане везе и на површину избацили најделикатнија и најприкривенија осећања. Глумачки доприноси у овом филму су за дуже памћење, баш као и раскошна фотографија Роберта Д. Јеомана која мами гледаоца да „ускочи” у велико платно, право у Индију.