Rekreacija za gledaoce

Današnji premijerni program Festa u „Sava centru” (u 17sati) počinje sa „Hiljadu godina dobrih molitvi”, pobedničkim filmom festivala u San Sebastijanu, kojim je označen veliki povratak Vejna Vanga, reditelja kome se pripisuje uspon američkog nezavisnog filmskog stvaralaštva.

Autor filmova „Čovek, žena i ubica” (1975), „Dim”, „Modri u licu”, „Kineska kutija”, „Centar sveta”..., u novom delu bavi se Amerikom kao otuđenim i prilično neprijateljskim mestom za život kroz dirljivu priču o teškoćama komunikacije između oca Kineza i kćerke koja je postala američka građanka i, posle 12 godina provedenih u SAD, već raskinula sa korenima. Film ukazuje na generacijske i kulturološke razlike sa dozom gorkog humora...

U udarnom terminu Festa („Sava centar”u 19.30) večeras je na „meniju” vesela i bučna bioskopska predstava sa srećnim krajem. Film „Zavet” Emira Kusturice konačno je sa Mećavnika, iz drvengradskog bioskopa (u kojem se prema odluci reditelja jedino i prikazuje još od avgusta 2007), sišao međ’ narod, pred zahtevnu Festovu publiku.

Film„Zavet” snimljen je za autorovu dušu i smeh gledalaca, i velika je i energična posveta životu, ljubavi, radosti filmskog stvaranja. Kusturica u njemu ne koketira sa aktuelnim filmskim trendovima, ne trudi se da bude moderan, još uvek je iskren, radoznao, zapitan, odan svojoj estetici, poletan i svež, brz i dinamičan, ali pomalo i patrijarhalan. Poigrava se žanrom komedije, vodi je od apsurda do farse, slepstika i burleske, uvlačeći u taj vrtlog galeriju „alanfordovskih” i „montipajtonovskih” likova, zanosne pejzaže i životinjsku menažeriju, u prepoznatljivom autorovom nadrealnom svetu.

Taj svet sada sučeljava nezbrinuto srbijansko selosa raspomamljenim srbijanskim gradom, autorove žaoke na račun onoga što se zove demokratija u aktuelnom srpskom društvu i satirično razračunavanje sa novim svetskim poretkom. U idilično, patrijarhalno i napušteno selo, Kusturica smešta neke od najlepših elemenata svoje poetike, lirskih pasaža i citata – posveta Tarkovskom („Ivanovo detinjstvo”, „Andrej Rubljov”) i Feliniju, replike koje u sebi nose jednostavne, životne istine i obilje ljubavi. Moderni grad rezervisan je za moralni sunovrat i životni haos, kontroverzne biznismene i političare, sveopšti blud, ali i Kusturičinu posvetu stripu („Alan Ford”, „Talični Tom”...), ubrzanoj geg-komediji iz perioda nemog filma (Čaplin, Kiton) i raspamećenom humoru „Monti Pajtonovog cirkusa”. Rekreacija za gledaoce.

Na talasima humora, doduše svedenog, ironičnog i ciničnog, „jaše” i novi film Vesa Andersona „Voz za Dardžiling” koji je na programu u 22 sata. Poput prilježnog posmatrača, Anderson upija svaki detalj koloritne i nezaboravne Indije u koju je poveo svoja tri junaka, tri nezrela brata (Edrijen Brodi, Oven Vilson i Džejson Švarcman), iz rasturene američke porodice, ne bi li kroz duhovni pohod ponovo obnovili pokidane veze i na površinu izbacili najdelikatnija i najprikrivenija osećanja. Glumački doprinosi u ovom filmu su za duže pamćenje, baš kao i raskošna fotografija Roberta D. Jeomana koja mami gledaoca da „uskoči” u veliko platno, pravo u Indiju.