Зашто Дачић не сме да удари на Ружића

„Изгледа да, кад ја кинем, политичка Србија добије грип, па да не би настала епидемија, хајде да ставимо тачку”, самоуверено је Бранко Ружић прокоментарисао све расправе на тему његовог последњег геста који је испровоцирао оштру реакцију не само Вучића него и Дачића.

Овом изјавом потпредседник Социјалистичке партије Србије јасно је поручио да не жели даље да улази у сукоб с критичарима његових незгодних иступа које многи виде као напад на премијера. Али, делује да је желео и да нагласи да унутар своје партије има довољну снагу, односно да би његов евентуални пад могао да изазове озбиљнији потрес у странци јер у редовима социјалиста, како то примећује аналитичар Драгомир Анђелковић, има много „малих” Ружића.

Можда баш због те могућности да прошири „епидемију” још није извесно да ли ће сносити озбиљне последице и бити дисциплинован, јер је пре две недеље објавио фотографију на којој је загрљен с навијачем познатим по томе што је пред камерама увредио премијера. Незванично се могло чути да лидер СПС-а никада није био толико љут, а неколико високих функционера напредњака, уз оштре речи, затражило је Ружићеву политичку главу. Расплет је требало, према Дачићевој најави, да уследи на највишем страначком нивоу, најкасније до краја ове седмице. Најутицајнији социјалисти и даље не желе јавно да се изјашњавају о овом случају, поручујући да је у питању унутарстраначка ствар која се не решава преко медија.

„Евидентно је да је Ружић довољно снажан и унутар СПС-а и изван њега, с одређеним пословним структурама, да може да створи проблеме Дачићу. Уколико би га председник социјалиста на неки начин политички елиминисао, то би могло да изазове масовну реакцију јер је у СПС-у сто ’малих’ Ружића који би могли у једном процесу, условно речено, увођења реда, да на неки начин реагују и супрoтставе се шефу странке. Можда не само због Ружића, него и због себе. Било би тако и да није овога што се дешава у претходне две недеље”, истиче за „Политику” Анђелковић.

Одолева притиску СНС-а да казни потпредседника странке: Ивица Дачић (Фото А. Васиљевић)

Жучне реакције представника СНС-а изазвао је најновији интервју Ружића у „Њузвику”, где је, осим поруке о кијању, грипу и епидемији, рекао и да „полтрони могу и фатално да заврше”. Вучић се, како је оценио, поставља као „громобран”, преузима одговорност државних органа због мањкавости институција, као и одговорност за афере које дотичу његову странку и зато се увек нађе у најтежој ситуацији. Непослушни потпредседник СПС-а ипак се још раније извинио премијеру, а потом Вучићу и Дачићу понудио сарадњу и рекао да им пружа искрену подршку.

На питање да ли све то значи да је Ружић и овог пута „преживео”, аналитичар Дејан Вук Станковић за „Политику” одговара да је тај исход могућ, али да је дискреционо право чланова СПС-а да процене какву ће штету донети који сценарио.

„Једна врста штете свакако је то што Ружићеви поступци могу да нашкоде односима СПС-а са СНС-ом, али ту је и штета која може да настане због потреса у самом СПС-у. Ружић слови за човека који је добро утемeљен у страначкој номенклатури, али није профилисан као фронтмен партије који сaкупља гласове. То место припада Дачићу. Најзад, ту постоји још један вид штете – какву слику конфликт у врху социјалиста ствара у очима бирача, јер су сва истраживања, а и избори, до сада показали да гласачи цене кохерентност и стабилност партије”, каже Дејан Вук Станковић.

Анђелковић, међутим, верује да ни најновији Ружићев иступ, као ни претходни, за сада не може да направи већи проблем у односима две највеће владајуће странке.

„Те изјаве напредњака су пре притисак на Дачића да реагује, али ће он, као искусан политичар, вагати да ли да поремети неке односе у својој партији или да то не чини, рачунајући да неће бити озбиљније санкције из СНС-а”, наводи Анђелковић.

Дејан Вук Станковић оцењује да се већ створила једна врста „досијеа” медијских и политичких поступака челника СПС-а у односу на старијег коалиционог партнера.

„Истина је да то није добра препорука за складне односе ове две странке. Али чињеница је и да, с обзиром на све политичке, економске и друге услове, Влада Србије још није угрожена и да је тај политички договор и даље важећи. Ружићеве поруке изнад свега нису добар залог за будућу сарадњу, већ је, напротив, полако али сигурно стављају под знак питања”, закључује Станковић.