Весли Кларк и бандити

Стари знанац српске јавности, пензионисани амерички генерал Весли Кларк огласио се ових дана у "Њујорк тајмсу" критикујући администрацију америчког председника Џорџа Буша. Бушова популарност у Америци је због ирачког рата драматично опала, па га мало ко штеди, али се Кларкова критика разликује од већине других. Док либерално настројена јавност у Америци, као и цела Европа, од Буша тражи да према заточеницима затвора у Гвантанаму поступа као према ратним заробљеницима, односно да призна да их штити Женевска конвенција, човек који је 1999. сурово бомбардовао Југославију захтева још строжи третман заточеника оптужених да су подстицали или ширили тероризам.

Ни Кларк не мисли да је добро што је америчка администрација измислила назив "илегални ратници" за људе које годинама држи заробљене на Куби или у другим затворима сличним оним средњовековним, од Ирака до Авганистана, без оптужница и без суђења. Али Весли Кларк би отишао корак даље од Буша: он овим америчким ратним противницима не би уопште признао статус ратника већ само "обичних криминалаца".

Шта разликује ратника који стоји изван закона од обичног криминалца или наоружаног бандита?

У духу теорије коју је упознао на америчкој војној академији Вест Поинт, Кларк је у најугледнијим новинама на свету појаснио да дефиниција илегалног ратника не сме бити примењена на терористе. "Терористи дејствују не водећи рачуна ни о цивилима, ни о војницима", написао је генерал, истичући да је прављење разлике између цивила и војника основна ствар у законима рата и да се терористима придаје незаслужени "дигнитет када им признајемо да су ратници". Вајкао се што побуњеници дрско користе дисциплину америчких војника, обучених да праве разлику између војника и цивила, да помажу и штите цивиле по цену сопственог живота и додао: "Намерно убијање цивила није никада дозвољено у рату".

Не знамо на какав су одјек наишли његови аргументи у америчкој јавности, али овде у Србији бивши генерал са колатерално потамнеле четири звездице изгледао је лицемерно, ако не и цинично. Или је већ заборавио на "колатералне" жртве америчких ваздушних напада, пре свега на оне у Србији, од Грделице до Варварина? На друмове, аутобусе, возове, болнице и мостове и сву ону силесију цивилних циљева које је његова војска у Југославији гађала и где су страдале стотине и стотине цивила - међу њима и стотинак деце.

Бивши генерал понудио је у "Њујорк тајмсу" дискутабилан појам војничке обавезе да ограничи број евентуалних колатералних жртава. Такав приступ, наводно, разликује америчког маринца од бандита и терориста који пуцају на војнике у униформама.

Кларк је остао дужан да нам објасни - каква је разлика између терориста који отварају ватру на Американце и између припадника герилске ОВК који су из заседе убијали Србе у униформи и цивиле - још пре почетка обрачуна на Космету.