Од поноса индустрије – историјско загађење

Суботица – Град је ушао у завршне преговоре са приватном фирмом „Зорка коп” око куповине тридесетак хектара на простору бивше Хемијске индустрије „Зорка”. Како је изјавио градоначелник Јене Маглаи, гостујући на локалној телевизији, вредност земљишта за који је град заинтересован износи око 67 милиона динара, али ће коштати дупло мање, јер ће се „пребити” са пореским дугом „Зорка копа” управо за ову некретнину.

План је да се на овом простору изгради нека врста привредне зоне за локална мала и средња предузећа. Пре тога, град ће морати да се ухвати у коштац са озбиљним проблемом историјског загађења на том подручју. „Зорка” је на овом простору 106 година производила вештачко ђубриво, а већи део тог времена мере заштите животне средине или нису биле познате или се о њима није водило рачуна.

– Поносни смо на нашу индустријску прошлост, али у појединим сегментима она нам је оставила и велике проблеме – каже за „Политику” Жика Рех, секретар Секретаријата за пољопривреду и заштиту животне средине. Он додаје да Суботица у томе није никакав изузетак, Србија је пуна контаминираног земљишта, које је за собом остављала хемијска индустрија. Постоји могућност да се санација терена обави кроз ИПА прекогранични пројекат, заједно са мађарским градом Кечкеметом.

Сваки Суботичанин ће рећи да је „Зорка” била највећи загађивач околине, али какве је ране нанела и колико су дубоке за сада није могуће тачно утврдити. Фабрика је после продаје 2010. године сравњена са земљом, а Фонд за заштиту животне средине финансирао је анализу земљишта. Нова студија је урађена и сада током преговора са власником парцеле, али ниједна није довољно детаљна.

– Потребна је свеобухватна студија са довољно репрезентативних узорака, на основу којих може да се уради програм санације и ремедијације терена. Уколико будемо имали еколошку слику са већом „резолуцијом”, односно са више података, програм ремедијације ће бити јефтинији и ефикаснији – наводи Рех.

Како је наведено у извештају из 2010. године, од 20 испитаних узорака 18 је окарактерисано као опасан отпад, а нова испитивања земљишта, узета са 11 локалитета, показала су да је на чак шест концентрација бакра изнад ремедијационе вредности, а на по једном месту у концентрацији која захтева санацију терена присутни су хром и жива.

Рех објашњава да су ремедијационе вредности увек нешто више, указујући да су угрожене основне функције земљишта, које захтевају санирање. Град је заинтересован за део парцеле где су некада биле канцеларије, а не производни погони, а присуство тешких метала и у тој зони указује на миграцију загађивања.

Као једна од опасних сировина означен је и фосфогипс, нуспроизвод у процесу настанка фосфорне киселине. Фосфогипс је незгодан и због тога што количински вишеструко премашује финални производ, па свака производња фосфорне киселине подразумева депоније у виду малих планина. Рех истиче да је код ових депонија забележено зрачење које је веће од природног зрачења у окружењу, али то још увек не значи да је и радиоактивно.

– Као сировина коришћени су фосфати из различитих крајева света, који са собом доносе и различите нечистоће, међу којима су и радионуклиди, чија количина варира у зависности од порекла сировине. Фосфат вулканског порекла има релативно мало урана, за разлику од седиментног који га има вишеструко више. Оно што је битно јесте да фосфогипс не спада у радиоактивни отпад – каже Рех.

Колико ће времена бити потребно за нове анализе, уколико град постане власник парцеле, као и колико ће коштати ремедијација терена, сада се не може рећи. Ипак, на тај начин се решава само део проблема, јер у власништву „Зорка копа” остаје још око 25 хектара некадашњег индустријског простора „Зорке”, и то управо оног где је складиштен фосфогипс. Законодавац није предвидео рок до када власник мора да санира загађени терен.